FASCINANTAN NAČIN NA KOJI BI ŽIVOT NA MARSU BIO MOGUĆ! Povrh svega, za put bi morali da izdvojimo mnogo vremena - naši stručnjaci sve objasnili
Mars je vekovima izazivao pažnju ljudi zbog svoje sličnosti sa Zemljom i blizine, a danas je jedno od najvažnijih pitanja nauke da li je život na Marsu moguć i kakav bi bio?
U emisiji "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji pokrenuta je jedna od najintrigantnijih tema današnjice, mogućnost života na Marsu i potencijal ljudske kolonizacije te planete. U razgovoru su učestvovali gosti Vladimir Gašić iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" i diplomirani inženjer i fizičar Goran Marjanović, koju su govorili o naučnim, tehnološkim i filozofskim aspektima ovog pitanja.
Vladimir Gašić objasnio je da je Mars jedna od četiri kamenite unutrašnje planete, sa čvrstom površinom, sličnošću u rotaciji i nagoveštajima da je nekada imao tečnu vodu.
- Postoji i danas voda, na polarnim kapama i ispod kore. Atmosfera je sada suviše slaba, nema magnetno polje, ali ispod površine i dalje postoji potencijal - rekao je Gašić.
Goran Marjanović se nadovezao konstatacijom da je Mars najsličnija planeta Zemlji i da je realna mogućnost života svakako prisutna.
- Postoje ideje da je tamo nekada i postojao život. Put do Marsa danas traje između šest i devet meseci, ali zbog orbitalnih odnosa najmanja udaljenost se dešava na svakih dve i po godine - rekao je on, dodajući da tehnologija već sada omogućava reciklažu kiseonika i vode, kao što to rade astronauti na svemirskim stanicama.
Gašić je naveo da je najveći izazov radijacija, potrebna je zaštita debljine od najmanje 10 do 15 metara marsovske kore. Drugi izazov je dobijanje vode i kiseonika.
- U regiji Utopija-Planicija postoji deset kilometara duboka vodena masa ispod kore. Kiseonik se može dobiti elektrolizom vode - rekao je on.
Govoreći o robotima i roverima koji istražuju Mars, Marjanović je istakao da se tehnologija intenzivno razvija i da su tehnički problemi rešivi.
- Problem smo najviše mi ljudi, zbog naše osetljivosti i fizioloških ograničenja.
Marjanović navodi da je sve rešivo, od hrane do energije.
- Problem je šta bi čovek radio kad dođe. Potrebna je infrastruktura, zaštita, reciklaža, a sve to podseća na misije u ekstremnim uslovima na Zemlji, poput Arktika.
Gašić je objasnio da se planira korišćenje lokalnih resursa na Marsu, a Marjanović je dodao da je masa osnovni problem svemirskih misija, sve zavisi od težine letelice i količine goriva.
- Sletanje na Mars je izuzetno rizično jer poslednji minuti zahtevaju preciznu kontrolu zbog atmosferskog kočenja - upozorio je Gašić.
Na pitanje o mogućem životu na Marsu, Marjanović je odgovorio:
- Po nekim izvorima, neka bića su možda postojala ranije i živela ispod površine zbog radijacije. Ima pseudo-naučnih teorija, ali izvesno je da tehnologija danas omogućava rešavanje većine tehničkih problema.
Na dodatno pitanje o naučnoj osnovi postojanja života, Marjanović je odgovorio da postoje milijarde planeta sličnih Zemlji.
- Na Marsu se mogu naći jednostavne forme života, poput mikroorganizama. Leopardove pege u kraterima pokazuju moguće prisustvo metabolizma gvožđa i sumpora, poznate formacije na Zemlji koje ukazuju na biološku aktivnost - rekao je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
