ANALIZA AGENCIJE AFP: Rat sa Iranom smanjio pritisak na izraelskog premijera

Izraelski napad na Iransmanjio je pritisak na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u vreme kada se suočavao sa rastućim kritikama u inostranstvu zbog rata u Pojasu Gaze i tenzija unutar svoje vladajuće stranke.

Međutim, u roku od nekoliko dana, situacija se naglo preokrenula.

Predlog zakona koji je predložila opozicija o raspuštanju parlamenta kako bi se iznudili izbori tesno je odbijen u noći između 11. i 12. juna.

Dan kasnije, izraelski borbeni avioni su pokrenuli napad na Iran, a suočeni sa iranskim uzvraćanjem raketnim i napadima dronova, izraelsko stanovništvo se ujedinilo.

Gotovo 20 godina, "Bibi" Netanjahu preti "vojnom opcijom" protiv Irana, upozoravajući na rizik od nuklearnog napada Teherana na Izrael, strah koji sada deli većina Izraelaca, iako Iran tvrdi da ne poseduje nuklearno oružje.

"Izraelska vlada je rekla da zna da Iranci nešto planiraju, pa zbog toga deluje pre njih, i to stvara široku podršku naroda", ocenio je Jonatan Friman (Yonatan Freeman), koji predaje geopolitiku na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Stručnjak smatra da je Netanjahu "znatno ojačao", navodeći da mu čak čestita i opozicija, koja ga je kritikovala što nije dovoljno strog prema Iranu.

"Netanjahu je moj politički rival, ali je njegova odluka da sada napadne Iran ispravna", napisao je izraelski opozicioni lider Jair Lapid u kolumni objavljenoj u nedelju u listu "Džeruzalem post" (Jerusalem Post).

Prema anketi koju je u subotu objavio izraelski televizijski Kanal 14, čvrsti pristalica Netanjahua, 54 odsto Izraelaca kaže da mu veruje.

Javno mnjenje je imalo vremena da se pripremi za mogućnost velike ofanzive protiv Irana - od 7. oktobra 2023. godine i napada palestinskog islamističkog pokreta Hamas (koji podržava Iran) koji je pokrenuo rat u Gazi.

Netanjahu je više puta rekao da se Izrael bori za svoj opstanak i želi da "promeni Bliski istok", kako bi osigurao dugoročnu bezbednost svoje zemlje, smatra javno mnjenje.

"U stvari, poslednjih 20 meseci neki Izraelci razmišljaju o ovome i pitaju se da li je pravo pitanje, pored (libanskog) Hezbolaha i Hamasa, i Iran", rekao je Denis Čarbit (Charbit), politolog na Otvorenom univerzitetu Izraela, za kojeg premijer "trenutno uživa u stanju milosti".

"Netanjahu uvek želi da dominira dnevnim redom, da bude taj koji sam izvlači karte, a ne onaj koji reaguje", rekao je Čarbit i dodao da bi u zavisnosti od rezultata i trajanja (rata), sve moglo da se promeni.

Čarbit smatra da bi Izraelci mogli da se okrenu protiv Netanjahua i da ga pozovu na odgovornost.

"Javno mnjenje podržava ovaj rat, kao što je podržavalo i prethodne. Za njih je to neophodan rat", rekao je sociolog Nican Perelman za AFP i dodao da je rat "veoma koristan za Netanjahua jer ućutkuje kritičare i unutar i van zemlje".

Izrael se suočava sa velikom međunarodnom osudom, koja nije poštedela ni Netanjahua, koji je meta međunarodne poternice Međunarodnog krivičnog suda (MKS) zbog navodnih "ratnih zločina" u Pojasu Gaze.

Sa desetinama hiljada smrtnih slučajeva u Gazi i katastrofalnom humanitarnom situacijom zbog izraelske blokade, pretnje sankcijama Izraelu bile su sve prisutnije.

London je 11. juna najavio sankcije protiv dvojice izraelskih ministara krajnje desnice.

Međutim, posle preokreta, Netanjahu koji je bio nepristupačan, dobio je poslednjih dana podršku od brojnih evropskih šefova država i vlada. Tako je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao da Izrael ima pravo da se zaštiti.

"Iran se smatra destabilizujućom državom, državom koja finansira terorizam, koja želi nuklearno oružje, tako da se Izrael i Zapad bolje razumeju po tom pitanju nego po pitanju Palestinaca", rekao je Friman.

Kurir.rs/Beta