OVO ĆE ODLUČITI KO JE POBEDNIK - IZRAEL ILI IRAN! Dok rat bukti, sve zanima samo jedna brojka: General Kočav poručio - "NISU TO ZRNA PIRINČA"

Pored potencijalno presudne američke intervencije koja oblikuje sudbinu iranskog nuklearnog programa, dva faktora će pomoći u određivanju dužine izraelsko-iranskog rata: izraelske rezerve raketnih presretača i iranske zalihe raketa dugog dometa.

Izraelska vojska je već morala da ograniči upotrebu presretača i daje veći prioritet odbrani gusto naseljenih područja i strateške infrastrukture, prema rečima zvaničnika.

- Presretači "nisu zrna pirinča" - rekao je brigadni general Ran Kočav, koji je komandovao izraelskim sistemom protivvazdušne odbrane do 2021. godine i još uvek služi u vojnoj rezervi. "Broj je konačan."

- Ako se očekuje da raketa pogodi rafinerije u Haifi, jasno je da je važnije presreti tu raketu nego onu koja će pogoditi pustinju Negev - rekao je general Kočav. Očuvanje rezervi izraelskih presretača je "izazov", dodao je. "Možemo uspeti, ali jeste izazov."

Na pitanje o ograničenjima arsenala presretača, izraelska vojska je u kratkom saopštenju istakla da je "spremna da se nosi sa bilo kojim scenarijem i da deluje defanzivno i ofanzivno kako bi uklonila pretnje izraelskim civilima".

Na početku rata, neki izraelski zvaničnici procenili su da Iran ima oko 2.000 balističkih raketa. Između trećine i polovine tih raketa je potrošeno, kažu izraelski zvaničnici - ili zato što ih je Iran ispalio na Izrael, ili zato što je Izrael pogodio skladišta u kojima su bile. Iran je počeo da ispaljuje mnogo manje raketa, možda svestan da rizikuje da ostane bez municije.

Istovremeno, Izrael takođe troši svoje presretače. Do srede ujutru, Iran je ispalio oko 400 raketa, od kojih je skoro 40 izbeglo izraelski sistem protivvazdušne odbrane i pogodilo izraelska naselja, prema podacima izraelske vojske. Preostalih 360 su ili pogođene presretačima ili su praćene dok nisu pale na prazno kopno ili u more, saopštila je vojska. Neke iranske rakete su možda pogođene više puta, a ukupan broj korišćenih presretača je nejasan.

Nijedan izraelski zvaničnik nije hteo da otkrije broj presretača koji su ostali na raspolaganju Izraelu; otkrivanje tako strogo čuvane tajne moglo bi dati Iranu vojnu prednost.

Odgovor će uticati na sposobnost Izraela da vodi dugoročni, iscrpljujući rat. Priroda rata će delimično biti određena i time da li će predsednik Tramp odlučiti da se pridruži Izraelu u napadu na iransko postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Fordou, na severu Irana, ili će Iran odlučiti da odustane od svog programa obogaćivanja kako bi sprečio takvu intervenciju.

Ali kraj rata će takođe biti oblikovan time koliko dugo obe strane mogu da podnesu štetu svojim ekonomijama, kao i štetu nacionalnom moralu uzrokovanu rastućim brojem civilnih žrtava.

Izrael se oslanja na najmanje sedam obruča protivvazdušne odbrane. Većina njih uključuje automatizovane sisteme koji koriste radare za otkrivanje dolazećih raketa, a zatim oficirima daju predloge kako da ih presretnu. Vojni zvaničnici imaju sekunde da reaguju na vatru kratkog dometa, ali minute da procene odgovor na napade dugog dometa. Ponekad, automatizovani sistemi ne nude preporuke, ostavljajući oficirima da sami donose odluke, rekao je general Kočav.

Sistem "Arrow" ("Strela") presreće rakete dugog dometa na većim visinama; sistem "Davidova praćka" ih presreće na manjim visinama; dok "Gvozdena kupola" uništava rakete kratkog dometa, ili fragmente raketa koje su već presreli drugi odbrambeni sistemi.

Sjedinjene Države su isporučile najmanje još dva odbrambena sistema, od kojih su neki ispaljeni sa brodova u Sredozemnom moru, a Izrael takođe isprobava novi i relativno neprovereni laserski zrak. Konačno, borbeni avioni su raspoređeni da obaraju sporije dronove.

Neki Izraelci smatraju da je vreme da se rat završi pre nego što se izraelska odbrana previše testira. Najmanje 24 civila je poginulo u iranskim napadima, a više od 800 je povređeno. Pogođeni su neki ključni objekti infrastrukture, uključujući rafinerije nafte na severu Izraela, zajedno sa civilnim kućama. Bolnica na jugu Izraela je pogođena u četvrtak ujutru.

Već visok po izraelskim standardima, broj žrtava mogao bi naglo da poraste ako izraelska vojska bude primorana da ograniči svoju opštu upotrebu presretača kako bi garantovala dugoročnu zaštitu nekoliko strateških lokacija poput nuklearnog reaktora Dimona na jugu Izraela ili vojnog štaba u Tel Avivu.

- Sada kada je Izrael uspeo da pogodi većinu svojih nuklearnih ciljeva u Iranu, Izrael ima dva ili tri dana da proglasi pobedu i okonča rat - rekao je Zohar Palti, bivši visoki oficir Mosada, izraelske obaveštajne agencije.

- Kada je planirano kako da se brani Izrael u budućim ratovima, niko nije zamislio scenario u kojem bismo se borili na toliko frontova i branili od tolikog broja balističkih raketa - rekao je Palti, koji je godinama bio uključen u izraelsko odbrambeno planiranje.

Drugi su uvereni da će Izrael moći da reši problem uništavanjem većine iranskih raketnih lansera, sprečavajući iransku vojsku da koristi zalihe koje još uvek ima. Iran ima i fiksne i mobilne lansere, raštrkane po svojoj teritoriji, prema rečima dva izraelska zvaničnika. Neki lanseri su smešteni pod zemljom, gde ih je teže uništiti, dok su drugi u nadzemnim skladištima, rekli su zvaničnici.

Izraelska vojska kaže da je uništila više od trećine lansera. Zvaničnici i stručnjaci kažu da je to već ograničilo broj raketa koje Iran može da ispali u jednom napadu. Američki zvaničnici su rekli da su izraelski napadi na lansirne sisteme desetkovali sposobnost Irana da ispaljuje veće baraže raketa.

- Pravi problem je broj lansirnih sistema, više nego broj raketa - rekao je Asaf Koen, bivši izraelski komandant koji je vodio odeljenje za Iran u izraelskoj vojnoobaveštajnoj direkciji.

- Što ih više bude pogođeno, to će im biti teže da lansiraju baražnu vatru - dodao je Koen.

- Ako shvate da imaju problem sa kapacitetom lansiranja, preći će na uznemiravanje: jednu ili dve rakete povremeno, usmerene na dve različite oblasti istovremeno.

(Kurir.rs/Newyork Times/Preneo: Đ. M.)