ŠTA JE TRAMPOV AVION SUDNJEG DANA: Leteća tvrđava od 223 miliona dolara uzletela usred haosa na Bliskom istoku, Amerikance košta NADREALNIH 159.529 PO SATU!

Avion "Sudnjeg dana" američkih vazdušnih snaga stigao je u zajedničku bazu Endruz u utorak uveče, podstakavši spekulacije o potencijalnoj ulozi SAD u eskalaciji krize između Izraela i Irana. Avion E-4B "Nightwatch" sleteo je u vojni objekat u predgrađu Vašingtona, dok rastu spekulacije o mogućoj vojnoj akciji SAD u Iranu.

Raspoređivanje E-4B odvija se usred pojačanih tenzija jer je, prema izveštajima, američki predsednik Donald Tramp sve bliže naređivanju vojnih napada na iranska nuklearna postrojenja. Iako Bela kuća nije komentarisala najnovije kretanje aviona, korisnici društvenih mreža spekulišu da to signalizira potencijalnu vojnu spremnost Sjedinjenih Država.

U slučaju nacionalne vanredne situacije ili gubitka zemaljske komande, avion "pruža visoko preživljiv komandni, kontrolni i komunikacioni centar za usmeravanje američkih snaga, izvršavanje hitnih ratnih naređenja i koordinaciju akcija civilnih vlasti", saopštilo je američko ratno vazduhoplovstvo. Korišćen je tokom napada 11. septembra 2001. godine.

Nazvan je i "avionom sudnjeg dana" zbog svoje sposobnosti da preživi nuklearnu eksploziju, E-4B je dizajniran da zaštiti predsednika i druge visoke zvaničnike i da služi kao vojni komandni centar u najgorim scenarijima. Takođe prevozi ministra odbrane na međunarodnim putovanjima. Mnoge karakteristike E-4B su strogo poverljive, ali je američko ratno vazduhoplovstvo otkrilo neke detalje o njegovim impresivnim mogućnostima.

E -4B "Nightwatch" je militarizovana verzija Boinga 747-200, a flota od četiri ovakva aviona čini Nacionalni centar za vazdušne operacije, sa sedištem u vazduhoplovnoj bazi Ofut u Omahi, Nebraska. Operativni trošak ovog aviona iznosi 159.529 dolara po satu, što ga čini najskupljim avionom u službi američkog ratnog vazduhoplovstva, dok njegova izgradnja košta čak 223,2 miliona dolara po jedinici.

Standardna posada se sastoji od 60 članova, specijalizovanih za 15 različitih uloga. Godine 2022, uveden je simulator vredan 9,5 miliona dolara za obuku pilota, inženjera leta i drugih članova posade za upravljanje ovim složenim avionom. Zahvaljujući mogućnosti dopunjavanja goriva u vazduhu, E-4B može da ostane u vazduhu nekoliko dana, dok bez dopunjavanja goriva može da leti 12 sati, objašnjava Biznis Insajder.

Jedna od ključnih karakteristika aviona je napredna komunikaciona tehnologija koja se nalazi u kupolastom izbočenju na vrhu letelice. E-4B ima znatno više komunikacionih mogućnosti od Air Force One, sa oko 67 satelitskih antena i komunikacionih uređaja. Spoljna struktura E-4B je dizajnirana da obezbedi zaštitu od termičkih i radijacionih efekata nuklearnog napada, dok je njegov električni sistem posebno dizajniran da izdrži elektromagnetne impulse generisane tokom takvih eksplozija.

Nije jasno da li je poslednji let iz vazduhoplovne baze Barksdejl blizu Bosijer Sitija, Luizijana, do zajedničke baze Endruz bio rutinska operacija ili mera predostrožnosti, ali je Njuzvik ranije izvestio da se najverovatnije radi samo o demonstraciji sile.

"U slučaju nacionalne krize ili uništenja komandnih i kontrolnih centara na kopnu, letelica pruža veoma preživljiv komandni, kontrolni i komunikacioni centar za usmeravanje američkih snaga, izvršavanje hitnih ratnih naređenja i koordinaciju akcija civilnih vlasti", navodi se u saopštenju američkog vazduhoplovstva.

Dolazak aviona poklopio se sa izveštajima da Tramp razmatra vojnu akciju protiv iranskih nuklearnih postrojenja. Volstrit žurnal je u sredu objavio da je predsednik privatno odobrio operativne planove za napad, ali nije odobrio sam napad. Više izvora je reklo da Tramp još uvek nije odlučio da li da pokrene napade, usred sumnji u to da li bi američke bombe sa masivnim prodorom (MOP) mogle da unište duboko zakopanu i jako utvrđenu iransku nuklearnu elektranu Fordou u blizini grada Kom.

U međuvremenu, Izrael i Iran razmenjuju vazdušne i raketne napade, pojačavajući već ozbiljne regionalne tenzije. Visoki zvaničnici su rekli višestrukim medijima, uključujući CNN, da je Tramp manje uveren u diplomatske opcije i sve otvoreniji za vojnu intervenciju. Ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Velike Britanije zakazali su nuklearne razgovore sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem u Ženevi u petak, navodi Rojters.

Kurir.rs/Mondo