PALA VLADA FRANCUSKE! Izglasano nepoverenje premijeru Fransoi Bajruu! SPREMA SE HAOS! 10. septembra kreće LUDILO na ulicama!
Pala je vlada u Francuskoj. Većina poslanika u Skupištini izglasala je nepoverenje premijeru Fransoi Bajruu. Ovo je četvrti premijer kome je izglasano nepoverenje, a koga je postavio predsednik Emanuel Makron.
Pad francuske vlade: Bajru izgubio glasanje o poverenju
Po preuzimanju funkcije, Fransoa Bajru je rekaoEmanuelu Makronu da želi da "postigne velike stvari" u narednih 30 meseci.
Umesto toga, izdržao je samo devet. Vlada premijera Fransoa Bajrua pala je u ponedeljak uveče nakon što su poslanici odbacili njegovu inicijativu za glasanje o poverenju sa 364 glasa za smenu i 194 protiv.
Ovaj rezultat produžava političku krizu u Francuskoj, čineći Bajrua četvrtim premijerom za nešto više od godinu dana i poput njegovog prethodnika Mišela Barnijea, srušenim zbog budžeta, preneli su francuski mediji.
Poslednji pokušaj i poraz
U poslednjem obraćanju pre glasanja, Bajru je upozorio da je "pokoravanje dugu isto što i pokoravanje oružju", naglašavajući da je francuski dug dostigao 3.415 milijardi evra. Suprotstavljajući se i levici i krajnjoj desnici, podsetio je poslanike da "imaju moć da sruše vladu, ali ne i da izbrišu stvarnost".
Međutim, predsednik poslaničke grupe socijalista, Boris Valo, u oštrom govoru optužio je Bajrua za "lažna obećanja i izdaju", izjavivši da je "sada red na levicu da vlada".
Liderka krajnje desnice, Marin Le Pen, povećala je pritisak na Makrona, pozivajući ga da "ustupi mesto narodu". Ona je insistirala da "raspuštanje Skupštine nije opcija, već obaveza".
Nakon što je u avgustu raspisao izbore zbog "katastrofalnih finansija", premijer je pojačao medijske nastupe kako bi uverio Francuze u prednosti svog paketa mera štednje vrednog 44 milijarde evra. Do ponedeljka je delovao pomireno, završavajući govor stidljivim "apelom za kompromis". Svoju ostavku predaće predsedniku Makronu u utorak.
Devet meseci na vlasti
Posle pada Barnijea u decembru 2024. godine, Bajru je rekao Makronu da želi da "ostvari velike stvari" do predsedničkih izbora 2027. godine. Kada je u januaru preuzeo funkciju, uspeo je da postigne krhki "pakt o nepoverenju" sa Socijalističkom partijom (PS).
Ipak, nije uspeo da revidira izrazito nepopularnu penzionu reformu iz 2023. godine, kojom je starosna granica za odlazak u penziju podignuta sa 62 na 64 godine, čime je odbacio čak i najumerenije protivnike levice, piše Euractiv.
Krajnje desno Nacionalno okupljanje u početku je biralo ulogu "odgovorne opozicije", izbegavajući da obori vladu na proleće.
Ali prva presuda Marin Le Pen u aferi asistenata u Evropskom parlamentu ubedila ju je da je vreme da preokrene političku scenu i krene u pohod na vlast, dok joj predsedničke ambicije vise o koncu.
Tako je Bajru izdržao svega devet meseci u Matinjonskoj palati, uprkos svojoj reputaciji veštog pregovarača.
Šta će se dalje dešavati?
Makronu je posle izbora u leto 2024. trebalo skoro dva meseca da imenuje Barnijea, a deset dana da izabere Bajrua kao njegovu zamenu. Ovog puta bi mogao da reaguje brže, s obzirom na to da su protesti i štrajkovi zakazani za 10. septembar.
"Oproštajne žurke" povodom Bajruovog pada već su u ponedeljak organizovane ispred mnogih opština širom Francuske.
Pored budžeta za 2026. godinu, ostaje nerešen čitav niz pitanja, od potpisivanja sporazuma sa državama Mercosura do pronalaženja kompromisa o statusu francuske prekomorske teritorije Nove Kaledonije.
Krajem avgusta, Makron je obećao da će se "ekonomska agenda" dogovorena sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom sprovesti do kraja, čak i ako vlada padne.
Za sada, predsednikov prioritet biće imenovanje novog premijera sposobnog da ga poštedi još jednog raspuštanja parlamenta.
· Reaguj