Na tabli je planirano da piše da je "spasla decu iz ustaških logora", a naš apel je da na njoj piše da je "spasla srpsku decu iz ustaških logora". Jer, to je prava istina i činjenica.
Ovako, za Novosti, govori episkop austrijsko-švajcarski Andrej, koji se, kao i Ambasada Srbije u Austriji, obratio upravi grada Inzbruka povodom namere da postave spomen-tablu Diani Budisavljević na njenoj rodnoj kući, u glavnoj pešačkoj zoni, u Ulici Marije Terezije. U tekstu se pominje da je Diana spasla 10.000 dece, ali se ne navodi da su u pitanju srpska deca.
Episkop Andrej dodaje da je pismo uputio na hitnu molbu grupe građana srpske nacionalnosti koji žive u ovom austrijskom gradu, a koji su tražili da se srpski episkop svojim autoritetom založi kod funkcionera Skupštine grada kako bi se na planiranoj tabli promenili podaci.
Dva pisma za Inzbruk otišla su i sa adrese beogradskog Instituta za savremenu istoriju. Jedno je poslao Institut, a drugo istoričar dr Milan Koljanin. Pismo je poslao i Muzej žrtava genocida.
"U pismu sam objasnio da je Diana spasavala isključivo srpsku decu, jer drugu nije ni mogla. Ustaške vlasti dale su joj dozvolu samo za srpsku decu. Mali Jevreji i Romi bili su fizički odvojeni", kaže Koljanin.
Predlog gradskih čelnika, o kom bi odbornici trebalo da se izjasne početkom juna, doslovce glasi: "Diana Obekser Budisavljević je tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, uz pomoć drugih aktivista, spasla više od 10.000 dece iz logora fašističkog, ustaškog režima. Tek mnogo godina posle njene smrti, njen humani angažman postao je poznat i u njenom rodnom gradu. Ovom spomen-pločom na roditeljskoj kući grad Inzbruk zahvaljuje ovoj hrabroj ženi."
Prvi apel je, inače, uputila Srpska pravoslavna omladina Inzbruka (SPOJI). Kako objašnjava Vladimir Vlajić, osnivač SPOJI i prvi pripadnik Austrijske službe sećanja u Srbiji, predlog da se Diani postavi spomen-ploča podneli su još pre 10 godina, oni i Pokret antifašista Inzbruka.
Od inicijative, međutim, nije bilo ništa. U međuvremenu, 2011. je odlučeno da se Diani posthumno dodeli orden, koji njeni potomci još nisu primili, a 2014. da novi vrtić ponese njeno ime.
"Početkom ove godine dr Moršer, direktor Gradskog arhiva, podneo je predlog teksta za spomen-ploču, u kojem je stajalo da je spasavala decu u bivšoj Jugoslaviji. Odmah smo reagovali, objasnivši da Jugoslavija tada nije postojala, a da je Diana decu spasavala u NDH. Uvažili su ovu korekciju", kaže Vlajić.
Tako se pojavio novi tekst, ali bez odrednice da su u pitanju srpska deca. Gradske vlasti Inzbruka ovo obrazlažu činjenicom da su deca - deca, kao i da na tabli 60 puta 80 centimetara ne može da stane preobiman tekst. U SPOJI odgovaraju da je sa aspekta kulture sećanja prećutkivanje pogubno, da je u pitanju antifašistička priča, i da ovakva prećutkivanja daju "vetar u leđa" ekstremističkim teorijama po kojima je, navodno, Diana spasavala decu da bi ih pokrštavala. Upravi Grada obratio se i Vilhelm Kues, autor "Dianine liste", koji podseća da su hrvatski fašisti izvršili genocid nad srpskim stanovništvom, da je Diana ustala protiv toga i da bi to trebalo da piše na spomen-ploči.
Vladimir Vlajić, predstavnik Srpske pravoslavne omladine u Inzbruku (SPOJI), skreće pažnju da sva saznanja govore o tome da je Diana spasavala srpsku decu i da to treba navesti. Dodaje da, ako grad Inzbruk ima dokaze da je spasla i jevrejsku i drugu decu, to treba da navede, da bi ime Diane Budisavljević bilo pomenuto i na spomeniku u Jad Vašemu.
Kurir.rs/Novosti Foto:
NE PROPUSTITE
