Dok je američki predsednik Donald Tramp zaokupljen američkim interesima, a Britanci izlaskom iz EU, zemlje Evropske unije se zbližavaju - tako bar pokazuje rezultat sastanka ministara spoljnih poslova u Briselu, piše u tekstu Nine Nibergal na sajtu "Dojče velea".
Naime, ne samo da se planira formiranje zajedničkog komandnog centra za operacije EU, već bi to sada trebalo i da bude sprovedeno u delo, što će se dalje odraziti na misije u Maliju, Somaliji i Centralnoafričkoj Republici, navodi DV.
Plan bi trebalo da bude ozvaničen pod imenom "Vojno planiranje i komandne sposobnosti", ali to za cilj ima da izbegne povezivanje sa tim da Evropa pravi odbrambenu liniju. Protiv toga vlada veliki otpora, pa diplomate žele da izbegnu naziv štab, prenosi DV.
Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen ocenila je u Briselu da je reč o "veoma važnom koraku" u pravcu zajedničke bezbednosne odbrambene linije. Francuska i Nemačka već godinama pokušavaju da pokrenu ideju o efektivnijoj evropskoj politici bezbednosti, a od septembra prošle godine ubrzana je izradnja odgovarajućeg dokumenta te dve zemlje, što je navelo ministarku da kaže da je sada sve postalo samo konkretnije.
Ekspert za spoljnu politiku Evropske unije iz briselskog Centra za studije evropske politike Stiven Blokmans rekao je da formiranje centra predstavlja korak napred, jer su do sada misije EU morale da budu organizovane "ad hok" iz različitih zemalja.
Naoružane misije i dalje ne bi smele da budu vođene iz Brisela, stoga će London i dalje voditi misiju "Atalanta" akcijama protiv pirata, a Rim "Sofijom", akcijom protiv krijumčarenja.
Više diplomata se nada da će te misije uskoro biti pod "krovom" Evropske unije.
Dok se to ne desi, ministri spoljnih poslova EU uzdaju se u tzv. "koaliciju voljnih" odnosno da deo država-članica EU promoviše odbrambene projekte. To su takođe najavile diplomate u Briselu, piše na sajtu DV.
Evropski ugovori u suštini dozvoljavaju takvu vrstu saradnje, iako to do sada nije bila praksa. Fon Lajenova najavljuje i moguće formiranje "Evropske bolnice", kao i Evropskog odbrambenog fonda.
Takav način finansiranja predložio je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Pet milijardi evra moglo bi da bude stavljeno na raspolaganje - kroz izgradnju bespilotnih letelica (dronova) ili proizvodnju borbenih helikoptera nove generacije. Do sada su države-članice same izdvajale oko 80 odsto sredstava za naoružanje, što je prema mišljenju Komisije dupli trošak.
Evropska komisija procenjuje da su, zbog nedostatka saradnje zemalja-članica, EU troškovi veći za 25 do 100 milijardi evra godišnje. Prema pisanju lista "Handelzblat", Berlin je do sada odbijao formiranje takvog fonda.
