On govori o tome da je pre samo nekoliko godina Evropa bila zatočena u mračnom dobu u kome je krajnje represivna crkva uterivala najzadrtije poglede na seksualnost, moral i versku isključivost. Evropa je tada gledala na Orijent kao na mesto promiskuiteta i nemoralnosti.
Bilo u vehabističkoj monarhiji Saudijskoj Arabiji, islamskoj republici Iranu, gde je vlada ta koja propisuje kako žene treba da se ponašaju i pokrivaju, ili Siriji i Avganistanu, gde militantni islamisti terorišu stanovništvo, u svim slučajevima, fundamentalisti svoj uticaj grade na predpostavci o čistom Istoku i grešnom Zapadu, piše ovaj kloumnista.
On pritom ne izjednačava ni pojedine režime ni terorističke pokrete. Navodi, međutim, da se žene širom islamskog sveta itekako bore za slobodu odlučivanja. Postoji feministički pokret u arapskom svetu, kome u pomoć priskaču vrlo često i arapski novinari. Feministkinje su tako pisale o potrebi za seksualnom revolucijom, a novinari o seksualnoj frustriranosti društva.
Muslimanske feministkinje osnivaju i onlajn magazine poput Sestrinstva i Seda. Čak i u Saudijskoj Arabiji, posebno u Iranu, žene povremeno protestvuju iskazima neposlušnosti poput skidanja marama sa kose.
U Egiptu je bilo čak i slučajeva poziranja golih žena, a jedna je kolumnistkinja je otvoreno pisala o seksualnim iskustvima tokom života u Pakistanu s 12 muškaraca. Skandal je bio nečuven u svim slučajevima.
I čini se da to pada na plodno tlo. Danas islamski teolozi sve češće i sve otvorenije propituju koliko je pokrivanje žena deo izvornog islamskog nasleđa.
Nešto se menja, piše on, a u taj proces pozvani su svi, jer, kako zaključuje, ne moraš biti gej da bi se borio protiv homofobije ili crnac da bi se borio protiv rasizma.
(express.hr)
