Uskoro "pada zavesa" na "najhaotičnije predsedničke izbore u Francuskoj od Drugog svetskog rata", piše list i navodi kako su ih ocenila dvojica najvažnijih živih francuskih mislilaca, filozofa: Edgar Moren je današnje izbore nazvao "velikim skokom u nepoznato", a Režis Debre "simptomom amerikanizacije Evrope".
Slagali se s njima ili ne, "činjenica je da su dve stranke (Republikanska i Socijalistička) koje su vladale Petom republikom, već pregažene, što je označilo kraj čitave jedne epohe i početak nove", piše list. Ako se potvrde predizborne procene i Makron pobedi, biće to zato što ga je "bez ikakvog apetita velika većina glasača odabrala kao manje zlo od ekstremne desničarke Marin Le Pen".
Uz to, istorija uči - piše "Katimerini" - da je "jedna stvar biti izabran za predsednika Francuske, ali je sasvim druga, mnogo teža, vladati njome po svojoj volji". Tako će "treći krug tog maratonskog odmeravanja" - predsedničkih izbora, biti poslanički izbori, u junu, "kao veliki izazov za Makrona koji nije stvorio ni elementarnu kohezivnu političku stranku s opštenacionalnom mrežom".
Iako je sam nedavno izjavio da mu nije cilj da se "uvuče u kohabitaciju bilo s Republikancima, niti sa Socijalistima, već da obezbedi predsedničku većinu u Parlamentu.., za sada izgleda da će teško uspeti da to i postigne". Veliko pitanje za novog predsednika je kako će se suprotstaviti "hroničnim problemima koji muče Francusku", piše grčki list i navodi visoku nezaposlenost, javni dug od blizu 100 odsto bruto-domaćeg proizvoda, smanjenje konkurentnosti svoje privrede u odnosu na nemačku, "terorizam koji stvara atmosferu pesimizma i krizu identiteta".
Zapravo, ako se ukloni ideološki teret, strategija centriste Makrona se kvalitativno ne razlikuje od strategije koju je jasnije formulisao desničar i neuspeli predsednički kandidat Fransoa Fijon: na domaćem terenu "ozdravljenje" javnih finansija neoliberalnim merama, a na spoljnopolitičkom ponovno pregovaranje s Nemačkom o "manje gušećim uslovima u Evro-zoni".
Makron je tako, u paketu planiranih domaćih mera, najavio radikalnu reformu tržišta rada u pravcu koji traže poslodavci, najavio je smanjenje državnog aparata za 120.000 ljudi i drastično kresanje "socijalne države". Iako bolne za narod, Makron te mere smatra "nužnim da bi Francuska ojačala pred Nemačkom od koje će zatražiti novu arhitekturu Evro-zone: zajednički budžet, ministra finansija Evrope, neku vrstu evro-obveznica i smanjenje suficita Nemačke, uz popuštanje nemačkih mera štednje".
"Teškoće na tom putu su očigledne", konstatuje "Katimerini", "jer nije ni najmanje sigurno da će Nemačka - bilo sa Angelom Merkel ili s Martinom Šulcom kao kancelarom - što je manje izvesno, ikada prihvatiti takvo labavljene Sporazuma EU o stabilnosti i 'svetih' kanona budžetske discipline".
S druge strane, u Francuskoj, "sigurno je da će smanjivanje socijalne države i povećanje 'elastičnosti' radnih odnosa izazvati velike socijalne reakcije, možda i veće od onih koje su prinudile mnoge pređašnje predsednike, s mnogo većim iskustvom od Makronovog, da u neredu odstupe od promena, ali tek pošto su naglo potrošili veliki deo svog političkog kapitala" - zaključuje "Katimerini".
