On je i tekstu koji je objavio britanski Independent ispričao svoje iskustvo. Ovo su njegove reči:
"Još od vremena kad sam bio član organizacije Al Muhažiroun (danas zabranjena i poznata pod imenom Islamska država-ID), znam kako funkcioniše radikalizacija. Jer i ja sam to radio. Pronalazio bih ljude, baš kao što su i mene pronašli i koristio ubistvenu kombinaciju nezadovoljstva životom u lokalnoj zajednici i uvežbanih priča i namamio ih u dublju vodu. U jednom trenutku našao sam se usred razgovora o tome kako ćemo dići u vazduh londonski metro. Bilo je grozno. Jedino što me brinulo bilo je hoću li to moći da izvedem, a ne koliko će ljudi stradati. Ekstremizam napravi monstruma od čoveka", pričao on.
"Kad sam se prvi put susreo s tom organizacijom, islamistička priča brzo mi je dala svrhu u koju sam mogao utkati svoje lično i društveno nezadovoljstvo. Ekstremizam je proces koji iskorištava pojedince. On može ali i ne mora da bude politički ili religijski, ali daće vam neku jasnoću usred životnih zavrzlama. Taj osećaj je moćan i sveobuhvatan", nastavlja.
"Ubica iz Nice, Mohamed Lahouaiej Bulel, je klasičan primer brze radikalizacije, gde je nesređenom životu data neka svrha. Da bi se sprečili dalji napadi, trebali bi da se usredsredimo na sastojke tog radikalizacijskog procesa, umesto na konačni rezultat", kaže bivši islamista.
Mohamed Lahouaiej Bulel bio je ženskar i sitni kriminalac, uživao je u salsi i piću, a radikalizovan je za samo nekoliko nedelja, ako ne i dana. Nije bio poznat obaveštajnoj zajednici, a oružje i žrtve odabrao je nasumično. Proces radikalizacije sve je kraći i kraći, a izbor meta i oružja sve je teže predvideti. Ušli smo u novu eru terorizma.
Francuski predsednik Oland nazvao ga je "terorizmom prilike", a u budućnosti će sigurno biti još takvih napada. Taj prelaz od centralizovanog planiranja akcija prema operativnoj nezavisnosti zahteva raznovrsnu kontra-strategiju izvan dosadašnjih sigurnosnih mera država.
"Francuske sigurnosne službe već su opterećene do krajnjih granica i aktivne su 24 sata dnevno na području čitave zemlje. Ali fokusiranje na obaveštajnim podacima i visokom nivou sigurnosti neće pomoći. Nije ni izvodljivo, ni moguće motriti sve pojedince koji su u opasnosti od radikalizacije, niti je moguće zabraniti ljudima da iznajmljuju kamione. Međutim, to ne znači da smo nemoćni samo nam je potrebna drugačija strategija", nastavlja.
"Ljudi moraju da shvate da sam islam nije problem, ekstremizam jeste. Kao što se vidi na Bulelovom primeru, često oni najmanje pobožni pojedinci postaju islamistički ekstremisti. U organizaciji Al Muhažiroun, slušao sam iskrivljenu interpretaciju islama koja me naučila da dehumanizujem ne-muslimane. Naučili su me da je propitivanje njihove ideologije, isto što i propitivanje Boga", kaže.
"Islam u svom temelju nije nasilna religija, ali iskorišćavaju je ekstremisti koji su izvrnuli stihove Kurana kako bi odgovarali njihovim političkim ciljevima. Sami muslimani moraju da se odupru tim ekstremističkim interpretacijama i ponovo uzmu islam u svoje ruke. Mi moramo naći svoje lično prosvetljenje", dodaje.
"Samo nudeći jaku alternativu islamističkim ekstremističkim intarpretacijama Kurana, možemo ponovno osvojiti srca i umove ranjivih pojedinaca. Drugim rečima, sve komunikacijske kanale treba zasititi porukama suprotnog predznaka i alternativnim interpretacijama. Tek tada ćemo moći da zaustavimo oportunističke, jednostavne terorističke napade", piše on.
"Kako bi oduzeli ID tu emocionalnu privlačnost, naš odgovor mora pokazivati više predanosti i poverenja u prosvetljujuće vrednosti slobode, jednakosti i bratstva koje su bile napadnute u Nici. U suprotnom, ekstremisti će s veseljem gledati kako sakatimo naša ljudska prava i režemo naše civilne slobode. Džihadizam će i dalje biti uspešan ako ne promenimo naš pristup i ne ponudimo novu interpretaciju islama. Sigurnosne službe možda ne mogu da spreče napade poput onoga u Nici, ali civilno društvo može", zaključuje on.
(Jutarnji/Independent)
