Ukupno je u takvim napadima poginulo najmanje 300 ljudi, od Orlanda, preko Dake pa sve do Istanbula, piše BBC.
Ramazan je tradicionalno najsvetiji mesec islamskog kalendara, kao vreme ispaštanja i umerenosti. Za vreme tih trideset dana muslimani se suzdržavaju od ispijanja alkohola i jedenja tokom dana i veruju da je bog u tom periodu najviše milostiv. Džamije su u to doba krcate vernicima koji traže božansku milost i blagoslov.
Suprotno, umesto da ga vide kao mesec asketskog puritanizma, radikalni islamisti Ramazan vide kao mesec osvajanja i skupljanja plena. Veruju kako je to najbolji trenutak da pojačaju svoj rat protiv civilizacije i zato izvode više napada nego što je uobičajeno.
Ogranak Al Kaide u Siriji, front Nusra, nedavno je Ramazan opisala kao "mesec osvajanja".
"Pripremite se, budite spremni stvoriti mesec propasti i bede za nevernike širom sveta, a to posebno vredi za borce i pristalice kalifata u Evropi i Americi", izjavio je portparol takozvane Islamske države Abu Muhamed al-Adnani nešto pre Ramazana.
Verovanje da je Ramazan mesec ratovanja dolazi iz same islamske istorije. Naime, prorok Muhamed je svoj prvi džihad, poznat pod nazivom Bitka od Badra, poveo tokom Ramazana 624. godine, piše BBC. Osam godina kasnije takođe je pokorio Meku tokom meseca Ramazana, proglasivši grad svojim.
Sve navedeno pojačava radikalno verovanje da je džihad sam po sebi mnogo više od vojne akcije. Na njega se gleda kao na čin bogosluženja srodan ritualnim radnjama.
Abdulah Ažam, koji se često spominje kao otac modernog džihada (jer je vodio originalne borbe iz Saudijske Arabije u Avganistanu tokom osamdesetih), kazao je kako je "zapostavljanje džihada jednako napuštanju posta i molitve".
"Džihad je najviša forma bogosluženja i putem njega muslimani mogu dosegnuti najvišu vrstu raja", rekao je Ažam.
