Aktivnosti turske tajne službe MIT u Nemačkoj su izgleda mnogo veće i šire nego što je bilo poznato, piše list "Velt am zontag", nedeljno izdanje lista "Velt".
Citirajući jednog političara koji se bavi bezbednosnim pitanjima, a koji nije želeo da bude imenovan, list navodi da je MIT, kako se procenjuje, regrutovao još oko 6.000 saradnika i tako formirao jedinstvenu i gustu nadzornu mrežu.
Tako na jednog agenta ili informanta dolazi 500 građana u Nemačkoj s turskim poreklom, dodaje "Velt am Zontag", ističući da čak ni zloglasnoj DDR-ovoj tajnoj policiji Štazi nije polazilo za rukom da u Zapadnoj Nemackoj angažuje vojsku agenata sličnih razmera.
List piše da su špijunske akcije usmerene uglavnom protiv Kurda, Alevita i pristalica pokreta Fetulaha Gulena, a svi oni su javni glavni neprijatelji AKP, stranke turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Oni su u fokusu interesovanja MIT.
Stručnjak za tajne službe Erih Šmit-Enbom je rekao da Nemačka sebi ne sme da dopusti takve špijunske akcije od jedne NATO članice. Kako kaže, u slucaju aktivnosti MIT, već "odavno se više ne radi o standardnom obaveštajnom razjašnjenju, već o obaveštajnoj represiji".
Prema navodima Šmit-Enboma, turska tajna služba brojnim oficirima dodeljuje lažne identitete i prividno ih raspodeljuje da rade, recimo, u turističkim agencijama, turskim bankama ili preduzećima.
Kako mnogi Turci smatraju da je čast raditi za tajnu službu, a pored toga i ne koštaju mnogo, nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka jedva da i sazna za to, kaže taj stručnjak.
Dojče vele piše da će zbog navoda o tolikom broju turskih agenata u Nemačkoj, Parlamentarni kontrolni odbor Bundestaga tu temu staviti na dnevni red odmah po završetku letnje stanke parlamenta.
Poslanik Zelenih u Bundestagu Hans-Kristijan Štrebele je rekao da se radi o "neverovatnim tajnim aktivnostima" MIT i da Služba za zaštitu ustavnog poretka, nemačka obaveštajna služba BND i policija pod hitno moraju da provere svoju saradnju s Turskom.
