Američka novinska agencija Asošijeted pres piše danas o četiri dobitnika Nobelove nagrade čiji bi izbor mogao da se ospori, a među njima su naučnik koji je proizveo hemijsko oružje, lekar koji je lobotomijom lečio mentalne bolesnike, a navodi i propust Nobelovog komiteta da nagradi čoveka koji je inspirisao pokrete za slobodu i ljudska prava širom sveta.
Nemac Fric Haber dobio je 1918. Nobelovu nagradu za hemiju pošto je otkrio kako napraviti amonijak iz azota i vodonika. Njegov metod je korišćen za proizvodnju đubriva što je značajno doprinelo razvoju poljoprivrede.
Nobelov komitet je, međutim potpuno prevideo činjenicu da je Haber tokom Prvog svetskog rata nagledao prvi veliki napad hlorom 1915. kod Ipra, u kojem je ubijeno više hiljada savezničkih vojnika. To je bio početak istorije hemijskog ratovanja.
Druga pogrešna odluka odnosila se na otkriće uzroka raka, koji to nije bio.
Danski naučnik Johnes Fibiger dobio je nagradu 1926. za medicinu jer je otkrio da valjkasti crv izaziva rak kod pacova, tvdeći da pacovi koji unesu larvu crva jedući bubašvabe dobiju rak. Kasnije je utvrđeno da je ta vrsta raka nastala zbog nedostatka vitamina A.
Švajcarski naučnik Pol Miler dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1948. godine jer je pronašao upotrebu za Di-Di-Ti, vrstu insekticida, koja je kasnije zabranjena.
Miler je otkrio da je DDT moćan pesticid koji za kratko vreme ubije mnogo muva, komaraca i buba. To jedinjenje je bilo veoma efikasno u zaštiti poljoprivrednih useva i suzbijanju bolesti kao što su tifus i malarija. Pomogao je u iskorenjivanju malarije u južnoj Evropi i sačuvao stotine hiljada života.
Borci za zaštitu životne sredine su, međutim, 1960-ih godina otkrili da DDT zagađuje prirodu. SAD su 1972. zabranile korišenjenje DDT-a, a 2001. je zabranjen međunarodnim sporazumom, mada je njegova upotreba dozvoljena u zemljama koje se bore protiv malarije.
Odluka da se Nobelova nagrada za medicinu 1949. dodeli Portugalcu Antoniju Egasu Monizu takođe je na spisku AP-a.
Moniz je prvi koji je za lečenje mentalnih bolesti primenjivao lobotomiju, metod veoma popularan u to vreme i "jedan od najvažnijih otkrića ikada u psihijatrijskoj terapiji", kako je rečeno na ceremoniji dodele nagrade.
Metod je, međutim imao i neželjena dejstva - neki pacijenti su imali ozbiljno oštećenje mozga, neki su umrli, a čak i operacije koje su smatrane uspešnim, ostavljale su pacijente nesposobne da reaguju ili imaju emocije.
Nobelov komitet pogrešio je, ocenjuje AP, i što je Mahatma Gandi ostao bez nagrade.
Indijski lider, jedan od najvećih pobornika nenasilne borbe u postizanju političkih ciljeva, nominovan je za Nobelovu nagradu za mir pet puta, ali je nikada nije dobio.
Komitet za dodelu nagrada, koji retko priznaje grešku, na kraju je priznao da je pogrešio što Gandiju nije dao nagradu.
