List piše, pozivajući se na izvor blizak vojno-tehničkoj komisiji, da je 3D-simulacija pokazala da je avion poleteo normalno.
Posada posle toga "takođe nije napravila nijednu standardnu grešku koja se dešava u takvim slučajevima, letelica nije se nije nalazila u kritičnim napadnim uglovima, nije gubila brzinu, nije dobijala spin i uopšte nije padala".
Otprilike minut posle poletanja avion je postigao visinu od oko 250 metara i brzinu od oko 360-370 kilometara na sat, a odmah nakon toga u avionu je "ubrzano počela da se razvija vanredna situacija".
"Situacija se ogledala u tome da je pilot, komandant posade Roman Volkov, koji je trebalo da nastavi da se penje, praktično prebacio letelicu na režim sletanja. Kako je pokazala simulacija, Tu-154 se za deset sekundi, do sudara sa vodom, spuštao u takozvanom kontrolisanom letu pod kontrolom pilota", navodi se u članku.
Stručnjaci na koje se poziva Komersant kažu je jedan od razloga "dezorijentacija pilota u prostoru". Osim toga, faktori koji su mogli da utiču na tragediju mogli bi da budu zamor posade i emocionalni stres pilota.
Krajem decembra član državne komisije načelnik službe bezbednosti vojnog vazduhoplovstva, general-pukovnik Sergej Bajnetov, rekao je da je prvobitno bilo više od 15 verzija nesreće sa Tu-154, a zatim je taj broj smanjen za polovinu. FSB je kao glavne verzije naveo upad stranih predmeta u motor, loš kvaliteta goriva, grešku pilota i tehnički kvar. Nema znaka ni dokaza koji bi ukazivali na mogući teroristički napad ili sabotažu u avionu.
Avion Ministarstva odbrane Rusije koji se uputio u Siriju srušio se 25. decembra u Crnom moru nekoliko minuta posle poletanja iz Sočija. U avionu su bile 92 osobe, među kojima i 64 umetnika čuvenog vojnog kulturno-umetničkog ansambla "Aleksandrov", novinari i predsednica dobrotvorne fondacije "Pravedna pomoć" Jelisaveta Glinka, poznata kao Doktorka Liza.
