Francuska vlada mobiliše sve svoje medije kako bi zadržala pažnju stanovništva na terorističke napade 13. novembra. S druge strane, Pariz sa Izraelom pokreće novi rat u Iraku i Siriji., čiji cilj više nije zbacivanje sekularnog sirijskog režima, niti uništenje njegove vojske, već stvaranje Kurdistana - kolonijalne države - utvrđenja usred arapskih država, sa obe strane granice Iraka i Sirije.
Samit G20 u Antaliji (Turska) je bio svakako skoncentrisan na ekonomska pitanja, ali pre svega i na situaciju na Bliskom istoku. Održani su brojni bilateralni pregovori, ali ne znamo ništa o njihovim temama ni o postignutim sporazumima.
Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin je neke od država koje su prisustvovale samitu optužio - iako ih nije imenovao - da su aktivni sponzori ISIL. Svojim kolegama je pokazao satelitske fotografije konvoja cisterni ISIL koje prelaze Tursku da bi prodale benzin ukraden u Iraku i Siriji. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, javno osramoćen zbog povrede rezolucije Saveta bezbednosti UN o finansiranju ISIL, je bio vidno pogođen, a prema tvrdnjama turske Socijalističke partije, Erdoganov sin Bilal direktno upravljanja ovom trgovinom.
Predsednici Putin i Obama su sklopili sporazum da bi uništili tankere Erdoganova porodice, čime je stavljena tačka na krijumčarenje benzina. Istog dana, po prvi put u osamnaest meseci, Centralna komanda SAD je bombardovala kamione-cisterne u Iraku, dok je ruska vojska uništila njihov ogroman broj u Siriji.
Rusija i Sjedinjene Države su obavezale francusku da im se pridruži u ovoj operaciji. Pretvarajući se da reaguje na pariski napad, francuski Presednik Oland je besramno objavio da je svojoj vojsci dao naređenje da bombarduje ciljeve ISIL u Siriji, dok je predsednik Putin dao javne instrukcije ruskoj vojsci da koordinira akcije sa Francuskom i da deluje «kao da» su oni saveznici. U bliskoj budućnosti, francuski predsednik treba da se sastane sa svojim američkim i ruskim kolegama.
Čini se da su preduzete efikasne mere da se izololuju 24 banke koje ISIL u Iraku koristi za transfer novca - što su mere koje je američki državni podsekretar Dejvid S. Koen mesecima uzaludno pokušavao da nametne
Francuska i «liberalni jastrebovi» organizuju novi rat
Zanjući da će morati da uklone ISISL iz Sirije, pojedine države, pojedinci i multinacionalne kompanije su stoga odlučili da pokrenu Treći sirijski rat.
- Takozvano «Arapsko proleće» (februar 2011. do januara 2013. godine) je izazvano sa ciljem da se zbace sekularni arapski režimi, bez obzira da li su u savezu ili ne sa SAD, i da ih zamene diktaturama s kojima upravlja Muslimansko bratstvo. Posle zbacivanja predsednika u Tunisu i Egiptu, objavljen je rat Libiji i Siriji (kao što je planirano novembra 2010. godine), ali kolonijalne sile nisu bile u stanju da napadnu Alžir.
- Drugi Sirijski rat (juli 2012 do oktobra 2015) su započele Francuska, Izrael i američki “ liberalni jastrebovi” - Hilari Klinton, Džefri Feltman, Dejvid Petreus itd, - a finansirale su ga Turska, Katar, Saudijska Arabija, itd, i multinacionalne korporacije (Ekson-Mobajl, KKR, Akademi, itd). Glavni cilj nije bio prisilna promena režima, već “krvarenje” te zemlje i uništavanje njene vojske (više od 100.000 vojnika sirijske vojske je već ubijeno u borbi protiv terorizma). To se završilo vojnom intervencijom Rusije.
- Treći sirijski rat (od 20. novembra 2015) je iniciran od strane pojedinih pripadnika iste grupe, ovog puta s ciljem stvaranja nove države na severu Sirije i Iraka, kako bi se stvorio pritisak na arapske države koji se suprdstavljaju Izraelu.
Shvativši da više neće biti moguće da deluju protiv Sirije, organizatori rata su pristali da ponove program koji je već doveo do stvaranja Južnog Sudana u 2012. Ovaj projekat odgovara planu Alena Žipea iz marta 2011. i Robina Rajta iz septembra 2013, kojima je bilo predviđeno da se podrži ISIL u cilju stvaranja «Sunistana», da bi zatim bilo neophodno da se stvori «Kurdistan».
Ovo više nije lažni «ideološki rat» (Arapsko proleće), niti lažni «verski rat» (Drugi sirijski rat), već lažni «etnički» rat.
Tajne operacije na terenu
U cilju postizanja svojih ciljeva, stvaraoci ovog plana su uspeli da u savez sa klanom Barzani iz Iraka uključe marksističko-lenjinističku sirijsku kurdsku partije, IPG (sada poznata kao «Sirijske demokratske snage"). Naravno, obe grupe su kurdske, ali oni ne govore istim jezikom, ubijali su jedni druge tokom Hladnog rata, i slede ideologije koje su dijametralno suprotne [8].
Uzgred da pomenemo, Regionalna kurdska Vlada u Iraku je diktatura, jer je njen predsednik, Masud Barzani ostao na vlasti i posle kraja svog mandata u junu 2013.
U oktobru 2015. ova Vlada je obavezala «demokratske snage» da prisile ne-kurdsko stanovništvo na severu Sirije da usvoji kurdsku kulturu, što je izazvalo ustanak među Arapima i asirssim hrišćanima, kao i bes Damaska.
Strane u sukobu neće otkriti da spremaju rat u cilju stvaranja nove države,, ali čim bude potrebno, oni će proglasiti da se bore za nezavisni «Kurdistan» - iako ta teritorija nikada u istoriji nije pripadala Kurdistanu, i na njoj su Kurdi u manjini (manje od 30% stanovništva).
Francuska je 5. novembra saopštila da šalje nosač aviona Šarl-de-Gol u toj oblast, pod izgovorom da on treba da podrži borbu protiv ISIL, ali u stvarnosti, Pariz želi da zauzme poziciju za Treći sirijski rat . Brod je napustio Tulon, svoju matičnu luku, 18. novembra.
Od 13. do 15. novembra Regionalna vlada iračkog Kurdistana, koju su podržale «Demokratske sirijske snage» su potisle ISIL iz planina Sinjar (Irak). U stvarnosti, vojnici ISIL su se povukli iz tog područja, ostavljajući samo 300 ljudi da se suoče sa nekoliko desetina hiljada vojnika. Oslobođena zona nije vraćena iračkoj vladi, već ju je pripojila Regionalne vlada irakčkog Kurdistana.
Iako je Turska osudila operaciju stvaranja kurdske države, i pravila se da je ne podržava, Ankara ju je zapravo odobrila u tajnom sporazumu Žipe-Davoutoglu iz 2011. Ako se stvori ovaj pseudo-Kurdistan, Turska ne bi oklevala da natera organizaciju Kurda u Turskoj PKK da se povuče tamo.
Rezolucija 2249 de fakto odobrava novi rat
Rusija je 20. novembra u UN još jednom pokušala da predstavi predlog za rešavanje krize sačinjen na sednici 30. septembra, koji je bila primorana da povuče. To je bio izmenjen tekst, koji je uključivao reference na napade na Sinaju, Bejrutu i Parizu, kao i na člana 51. Povelje UN (pravo na legitimnu odbranu). Još jednom, ona je morala da povuče tekst i omogući prolaz francuskom predlogu, koji legalizuje vojnu intervenciju protiv ISIL u Siriji i Iraku, koji je Savet jbezbednosti jednoglasno odobrio u Rezoluciji 2249.
Iako ova rezolucija može da se tumači na više različitih načina, ona de fakto, gazi nacionalni suverenitet Iraka i Sirije i ovlašćuje velike sile da se mešaju sve dok se pretvaraju da se bore protiv ISIL. Cilj je očigledno da se sever Sirije oslobodi od ISIL - ali ne i da se vrati u Siriju, već da se proglasi nezavisna država pod kurdskom vlasti.
Rusija se nije protivila rezoluciji, i glasala je za nju. Čini se da je više volela da trenutno profitira od francusko-izraelskog plana isterivanja ISIL iz Sirije, a da ne mora nužno da prihvati princip pseudo-Kurdistana.
Stvaranje takve države nema legitimitet u međunarodnom pravu - Kurdi u Siriji nisu potlačeni, već uživaju ista prava kao i ostali građani. Ovo ponovo otvara pitanje prava manjina koje je već otvoreno stvaranjem Kosova od strane NATO-a. To ovlašćuje de fakto sve etničke grupe, bez obzira na njihovu političku situaciju, da traže nezavisnu državu.Takođe, podrazumeva raspuštanje većine država na svetu - uključujući Francusku - i trijumf «globalizacije».
(Autor: Thierry Meysann/Voltaire.net- priredio M. Đorđević)
