Ketrin Bomberger ima veliki, zarazni osmeh i energiju kao da konstantno intravenozno prima kofein.Bosna i Hercegovina, Sirija i Libija, samo su neka od mesta na kojima su zabeleženi nestanci hiljada ljudi. Kad osobu proglasite nestalom to ostavlja čudnu prazninu u životima njenih bližnjih. Dokle god neko nije pronađen, postoji nada da je živ, pa porodica lebdi na granici oplakivanja i nade. Supruge se ne mogu ponovo udati, a deca odrastaju oplakujući osobu koju nisu poznavala.
Ketrin te nestale naziva "svojim ljudima", ali isto joj predstavljaju i njima bliske preživele osobe.
"Ljudi misle da ja radim za mrtve, ali ja radim za žive."
Kao direktorka Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP), Bombergerova je na misiji lociranja i identifikovanja svake od tih nestalih duša. 1996. godine Bil Klinton je osnovao ICMP kako bi pomogao ljudima širom bivše Jugoslavije da pronađu svoje nestale.
Tokom rata u BiH, prema Istraživačkom i dokumentacionom centru u Sarajevu, tamo je ubijeno oko 97.200 osoba. Ali rat koji se dešavao na području Balkana ostavio je i 40.000 nestalih.
20 godina nakon osnivanja komisije, Bomberger je sa svojom organizacijom identifikovala 70 odsto tih ljudi, što nije bilo nimalo lako. Laboratorije komisije - navodno najnaprednije na svetu - nalaze se unutar sportskog stadiona u Tuzli, gde naučnici testiraju DNK i uzorke kostiju dok deca ispod njih igraju košarku.
Bomberger želi da identifikuje i migrante koji su se utopili tokom pokušaja bega s Bliskog istoka, kao i FARC-ove žrtve u Kolumbiji, ali frižideri njene laboratorije već su pretrpani uzorcima žrtava iz Bosne. Nedostaje im i mesta za skladištenje dokumentacije, pa su morali da ugrade ormariće unutar zidova.
Bomberger sad dobija "promociju", pa će ICMP biti premešten u Hag. Iako će na taj način biti prepoznatljiviji u međunarodnim krugovima, i moći će da se bavi slučajevima od američko-meksičke granice do obale Lezbosa, nažalost finansijsko stanje komisije se neće povećati.
Njihov budžet će ostati 9.000.000 dolara što je kikiriki u poređenju sa 1.85 milijardi koliko prima Crveni krst ili 500 miliona koje dobija UNESKO. Teško je dobiti novčani podsticaj kad se Zapad još oporavlja od ekonomske krize, a i na vrata im kucaju žive izbeglice iz područja u kojima bi komisija trebala da pronalazi mrtve.
"Mali broj političara će se boriti za promene u ovom slučaju, jer mrtvi ionako ne glasaju", objašnjava profesorka antropologije sa Bejlor univerziteta, Lori Baker, koja je ujedno i izvršna direktorka i osnivač Međunarodnog konzorcijuma za forenzičku identifikaciju, piše Ozi.
Ali na putu Bombergerovoj ne stoji samo nedostatak finansija. Ona, kako bi išta uspešno obavila, mora da se provlači kroz brojne političke interese. Iako je ova politološkinja stekla iskustvo u novinarstvu i radeći u kancelarijama senatora u Vašingtonu, nije joj lako.
Tako bi, radeći na primer u Siriji, trebalo da sarađuje sa Asadovim režimom i pobunjenicima, što nisu uspeli ni mnogo iskusnije diplomate. S druge strane, ona sama kaže: "Ako sam uspela biti efikasna na Balkanu, mogu uspeti bilo gde".
(Express.hr)
