Za posao predsednika SAD-a dobija se plata kao i za svaki drugi, a 2001. ona je iznosila 400.000 dolara godišnje uz 50.000 koje su predsednici imali za razne troškove.
Platu određuje Kongres, a uz nju je predsednicima na raspolaganju i medicinski tim. Bivšim predsednicima uz penziju je na raspolaganju i zaštita Tajne službe koju mogu imati dok su živi. Ali, zanimljivije od plate koju primaju je što su neki od predsednika sa njom učinili.Kad je 1961. stupio na dužnost, Džon Kenedi bio je imućan, a bogatstvo njegove porodice bila je oko milijardu dolara.Sam Kenedi imao je imovinu vrednu više miliona pa mu predsednička plata nije bila nužna za preživljavanje. Ona je tada iznosila 100.000 dolara godišnje uz 50.000 dolara za razne troškove pa je odlučio da sav iznos donira.
Novac je dobilo šest organizacija, među kojima su savezi izviđača. Kenedi je donirao i svoju platu tokom 14 godina u Kongresu i Senatu.Dok su svoje plate donirali i neki drugi predsednici, poput Herberta Huvera, nisu svi bili te sreće.Barak Obama je 2012. u govoru na Univerzitetu Severne Karoline rekao da je tek pre osam godina otplatio studentski kredit. Govoreći pred studentima ispričao je da su on i Mišel bili u istom problemu kao i brojni studenti.
Dok su još otplaćivali svoje kredite morali su da počnu da razmišljaju i o tome kako štedeti za školovanje svojih ćerki.
Predsednici su imali pristojnu platu, ali neuporedivu s nekim od najplaćenijih ljudi. Bejb Rut je jednom komentarisa da njegova plaća od 75.000 dolara nije velik iznos, a ipak zarađuje više od Huvera.
Danas je razlika između predsedničke plate i iznosa kojeg dobijaju poznati sportisti još i veća.Džeferson je tokom svog mandata završio u većim dugovima nego je što bio pre nego što je postao predsednik, a
Truman se godinama mučio s finansijama zbog loših ulaganja.
(Express.hr)
