U Teheranu imaju velike planove za ekonomski prodor na svetsko tržište pa je tako samo nekoliko sati pre objave ukidanja sankcija iz Irana došla vest da će tamošnja avionska kompanija kupiti čak 114 Airbusa, a spominje se i stotinak ruskih putničkih aviona Superjet.
“Nafta ne sme biti jedini izvor prihoda”, kažu u Teheranu, a kao zapete puške čekaju avioni puni voća, povrća i drugih prehrambenih proizvoda namenjenih ruskom tržištu.
Ti iranski proizvodi trebalo bi na policama ruskih dućana da zamene turske koji za sada preovladavaju.
Sistem S-300
Očekuje se da će biti realizovani i ugovori vredni više milijardi o isporuci ruskog naoružanja Iranu, poput protivraketnog sistema S-300. Osim toga, Teheran je već sebi zadao “plan” povećanja ekonomske proizvodnje na nivou od zavidnih osam odsto.
Iran je već pozvao investitore te planiraju ulaganja i do 50 milijardi dolara. Uz to, očekuju da će u prvoj rundi doći i do 50 milijardi dolara, od procenjenih više od 100 milijardi, koje su sve ove godine bila zamrznute u američkim bankama. Prema nekim informacijama, banke su sve ove godine uspešno vrtele i množile taj novac na svetskim tržištima.
Ulaganja u region
Neki američki analitičari izražavaju bojazan da bi Iran, s obzirom na aktivnu ulogu u bliskoistočnoj krizi i probleme u regionu, dobar deo tih sredstava mogao utrošiti za nabavku naoružanja. Iran je politički, ali i vojno angažovan na Bliskom istoku, potpomaže razne šijitske vojske u Iraku, Jemenu i Siriji.
Iste večeri kada je objavljena “srećna vest”, prvi tankeri s naftom krenuli su iz iranskih luka u Persijskom zalivu prema krajnjim korisnicima, a Iran već najavljuje da će tokom godine povećati proizvodnju nafte na 1,1 milion barela dnevno. Taj je podatak već dodatno srušio cenu nafte na svetskom tržištu te izazvao pad vrednosti deonica mnogih, uglavnom ruskih, naftnih kompanija. Iran je do potpunog embarga na izvoz nafte u EU izvozio 25 posto svoje godišnje proizvodnje.
Kad je riječ o poslovanju u Iranu, Transparensi Internešonal " je prema indeksu korupcije uvrstio tu zemlju na 136. mesto od 175 država, a prema indeksu lakoće vođenja biznisa na 118. mesto od 189 zemalja.
I dalje crna lista
Teheran već pravi velike planove tako da im ni nove sankcije, koje im je SAD uveo zbog testiranja balističkih raketa, nisu pomutile slavlje. Doduše, dok se crni popis kompanija i pojedinaca smanjuje sa 600 na 200, na novom crnom popisu Bele kuće našlo se već 70 iranskih kompanija kojima se onemogućava poslovanje sa Zapadom. Ali, to nije nova situacija za Iran.
Američki taoci
Naime, sankcije Iranu traju otkad je 1979. godine svrgnut šah Reza Pahlavi, a na vlast je došao ajatolah Homeini. Kada su studenti teheranskog univerziteta upali u ambasadu SAD i uzeli 52 američka diplomata za taoce, sredstva koja je Iran imao na stranim računima su blokirana. Praktično je tada počela politika sankcija prema Iranu. Sankcije su pojačane nakon početka Iransko-iračkog rata, a 1987. godine je zabranjena bilo kakva trgovinska razmjena sa SAD.
Do jačanja sankcija ponovno je došlo 2005. godine jer je tadašnji iranski predjednik Mahmud Ahmadinedžad obnovio program obogaćivanja urana, koji je bio zamrznuo njegov prethodnik Mohamed Hatami, ali bez ikakva učinka na normalizaciju odnosa sa Zapadom.
Iran je počeo svoj nuklearni program uz objašnjenje da je riječ samo o korišćenju “nuklearnih potencijala u mirnodopske svrhe”, iako se u to malo verovalo. Teheran je osumnjičen da zapravo izrađuje atomsku bombu.Dobar deo svetske javnosti sada pozdravlja ukidanje sankcija, a jedini glas protiv dolazi iz Izraela.
"Zlatna groznica" u Iranu
Nakon što je svet službeno ukinuo ekonomske sankcije Iranu, međunarodne korporacije vraćaju se u tu zemlju, a strani mediji navalu na Iran opisuju kao “zlatnu groznicu”. Iranski predsednik Hasan Rohani izjavio je u nedjelju da je 150 kompanija iz 50 zemalja, zainteresovanih za investiranje, nedavno posetilo Iran.
Teheran je, tvrdi Rojters, postigao dogovor s francuskom kompanijom Erbas o kupovini 114 novih aviona čija je vrednost procenjena na deset milijardi dolara.
Nemačka automobilska kompanija Daimler juče je najavila da se što brže vraća proizvodnji u Iranu, zemlji u kojoj je prje sankcija godišnje prodavala 10.000 vozila.
Alstom, francuska kompanija za električnu energiju i železnički saobraćaj, želi posao proširenja metroa u Teheranu i Mašhadu te elektrifikacije 1.000 kilometara duge železničke pruge Teheran - Mašhad. Francuske kompanije žele posao na gradnji drugog terminala međunarodnog aerodroma Imam Homeini u Teheranu.
Nemačka, Francuska i Italija na čelu su evropskih ekonomija koja žele da povećaju trgovinu sa Iranom, koja trenutno iznosi oko 7,6 milijardi evra, na 28 milijardi kolika je bila trgovinska razmena pre sankcija.
(Jutarnji.hr)
