Raka je danas surovi zatvor, a njeni stanovnici lagano umiru od gladi, kaže Abdulah K., koji je nedavno uspeo da pobedne u Evropu. Njegovi komentari pojavili su se u britanskoj štampi u jeku diskusije da li London treba da se pridruži vojnoj kampanji u Siriji, u kojoj i taj grad treba da bude meta.
Abdulah, koga je američki portal Middle East Eye intervjuisao na grčko-makedonskoj granici, svedoči da grad napadaju i Rusija i SAD i Fancuska, i da je Raka upala u očaj dok se suočava sa bombama i besom Islamske države.
"Danas je Raka kao najgora noćna mora. IS na svaki način nastoji da izgladni civilno stanovništvo, i to uspeva. Jedva da ima struje, a vodovod nije popravljen kada je ISIL preuzeo grad. Centar liči na grad duhova. Samo kuće koje su nasilno zauzeli džihadisti dobijaju usluge. Cena hleba je dostigla neverovatan nivo”, rekao je Abdulah. "Uprkos pretnji odsecanjem ruku, krađe su postale široko rasprostranjene i dešavaju se u sred bela dana, upravo zbog gladi."
Drugi bivši stanovnik, koji se sada nalazi u Turskoj, rekao je da je u Raki opasno dopisivati se bilo s kim.
"U kućama ne postoji Internet, već samo u javnim internet-kafeima kojima upravlja ISIL. Zato je veoma rizično govoriti protiv njih kada prate sve."
Zbog kontrole islamista, teško je potvrditi mnoge detalje iz priča o životu u gradu, a kamoli čuti priče o bombardovanju iz perspektive civila.
Život u Raki je potpuno promenjen kada je ISIL zauzela ovaj grad, čije je stanovništvo opalo sa milion na 400.000.
Kazne za one koji ne poštuju stroga pravila su za građane postale svakodnevica. Mnogi politički aktivisti su ili pogubljeni ili su nekako uprkos zabrani uspeli da pobegnu u Tursku.
Prema izveštajima porodica boraca Islamske države koji su iz Rake pobegli u Mosul, tokom nedavnih vazdušnih udara, džihadisti su se premestili u civilna područja i ljude koriste kao žive štitove.
Škole su ponovo otvorene u februaru 2015. godine, ali samo do devetog razreda, dok je ceo plan i program je prilagođen pravilima koje je odobrila ISIL.
Prema jednom aktivisti koji je pobegao u oktobru, većina roditelja se plaše indoktrinacije i ispiranja mozga u ovim školama, pa su odlučili da decu obrazuju u ilegalnim kućnim školama, uprkos pretnji smrtnom kaznom za nastavnike koji tamo rade, posebno u onima za devojke.
Da bi se dobile visoke novčane kazne ili bičevanje dovoljno je da, na primer, prodavac ne zatvori prodavnicu i da se ne pridruži molitivi. Žene su primorane da nose puni veo, i još jednu debelu haljinu ispod.
Na mnogim kontrolnim punktovima na kojima dežuraju borci ISIL ili stražari muškarcima se proveravaju mobilni telefoni da bi se videlo da li imaju snimljene pesme ili slike nepokrivenih žena.
Ali uprkos svakodnevnim užasima, oni koji su ostali imaju nadu da će dočekati slobodu.
(The Middle East Eye - priredio M. Đorđević)
