Izbori u Holandiji prvi su u nizu od nekoliko izbora u evropskim državama ove godine koji bi mogli da odrede budućnost Evrope.
Smatraju se glavnim pokazateljem budućnosti populizma u Evropi, nakon što su Britanci glasali za izlazak iz EU, a Donald Tramp pobedio u SAD.
Biračka mesta su otvorena u sedam sati i 30 minuta i biće zatvorena večeras u devet sati.
Prema navodima analitičara, glavna borba vodiće se između Liberalne partije (VVD) holandskog premijera Marka Rutea i Partije za slobodu (PVV) ekstremnog desničara Gerta Vildersa.
Uoči izbora, Rute i Vilders su "ukrstili koplja" u televizijskoj debati u kojoj su sučelili stavove o budućnosti zemlje.Debata je održana posle kampanje, koja je završena u senci diplomatske krize sa Turskom.
Poslednji rezultati anketa govore da bi Vildersova antievropska i antiislamistička partija mogla da postigne najbolje rezultate od nastanka 2006. godine, mada ne znači da će se i naći u vlasti.
Očekuje se da će i naredna holandska vlada biti koaliciona, a većina stranaka se izjasnila da neće u koaliciju sa Partijom za slobodu.Iako se mesecima nalazio na vodećoj poziciji, Vilders je pao na drugo mesto i sada ima manju podršku građna u odnosu na premijera Rutea.
Vilders se, inače, zalaže za zatvaranje džamija, zabranu Kurana, zatvaranje granica i izlazak Holandije iz Evropske unije.Za pobedu na izborima potrebno je osvojiti 76 poslaničkih mesta.
Prema poslednjim anketama, Ruteova stranka bi mogla da osvoji između 23 i 27 od 150 mesta, a Vildersova antiimigrantska stranka mogla bi da računa na najviše 23 mandata.
