Međutim, sve zajedno jako puno košta. Upravo bi ova poslednja stavka, piše Independent, mogla biti kobna za celi koncept šestočasovnog radnog vremena.
Ukratko, ovaj eksperiment je pokazao da cena nadilazi prednosti koje su ostvarene ovim pilot projektom. Pilot projekat odnosio se na 68 medicinskih sestara u jednom staračkom domu u Geteborgu.
Smanjenjem radnog vremena zaposleni su, pokazalo je istraživanje, bili zadovoljniji, zdraviji, a briga o pacijentima je bila bolja.
Ipak, grad je morao da zaposli dodatnih 17 osoba, a to je koštalo preko milijun i po evra, objavio je Blumberg. Grad je sada odlučio da se eksperiment ne nastavlja jer se boje da bi troškovi mogli izmaći kontroli.
"To je vezano za visoke troškove. Generalno, previše je skupo skratiti radno vreme", kaže Danijel Bernar, lokalni političar s leve strane političkog spektra.
Ipak, on kaže kako i dalje veruje u postepeno smanjivanje broja radnih sati. Naprosto, smatra on, država je sve bogatija pa će nešto tako u budućnosti moći da priušti.
Međutim, nije to jedini primer velikog eksperimenta sa skraćenim radnim vremenom. Filimundus, kompanija iz Stokholma koja programira aplikacije, takođe je uvela šestočasovno radno vreme.
"Osmočasovno radno vreme nije efikasno kako ljudi misle", rekao je Linus Feldt, direktor kompanije. "Veliki izazov je ostati na nešto fokusiran osam sati. Mi smo izmiksali rad i pauze kako bi učinili radni dan što podnošljivijim", rekao je.
Još pre 13 godina kraće radno vreme uvela je švedska podružnica Tojote. To im je donelo veću produktivnost i porast prihoda pa od tada više nikada nisu dizali radno vreme radnika.
(Index)
