Do kraja aprila 1945. godine Crvena armija je već stigla u Demin.
Dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka u gradiću Deminu se primećivao povećan broj desničarskih nacionalista. Veći deo grada pripadao je nemačkoj nacionalnoj narodnoj partiji. Ljudi su bojkotovali jevrejske radnje i grad je čak prodao jedinu sinagogu, koja je pretvorena u prodavnicu nameštaja. Većina Jevreja je uspela da se odseli pre nego što je rat počeo.
Nacistički zvaničnici, policija,Vermaht i mnogi građani odlučili su da napuste grad pre dolaska Crvene armije. Kako se armija približavala Vermaht je srušio dva mosta koji su vodili ka Deminu i svi su se povukli na sigurno. Pošto je grad uglavnom bio okružen vodom, ovo je ostavilo građanima malo načina da pobegnu.
Mnogi su okačili bele zastave iznad svojih vrata, dok su neki odlučili da pokušaju da se suprotstave sovjetskim trupama, Ipak, jednog popodneva je stigla vest da je Hitler umro.
Misleći da nemaju drugog izbora, mnogi civili su izvršili samoubistvo. Viđeni su ljudi kako skaču u vodu, prerezuju svoje vene, ili se bese o drveće ili na razne druge načine okončavaju paniku. Mnoge porodice počinile su kolektivno samoubistvo.
Mnogi pronađeni leševi zajedno su sahranjivani u masovnim grobnicama. Kada se rat završio uništenje Demina postalo je tabu tema za članove vlade Istočne Nemačke.
(viralnova)
