Sarmad Ozan, 25-godišnji inženjer koji je bio đakon u crkvi u Mosulu, pre ponižavajućeg poraza iračke armije u severnom gradu, sada apeluje na odluku britanskih vlasti da mu uskrate azil.
Sarmad je za RT opisao pad Mosula i prve nedelje vlati Islamske države kada je iračka vojska objavila da su džihadisti preuzeli grad.
"Svi su pobegli iz Mosula tokom noći. Sve porodice su vozile svoja vozila do najbližeg grada ili bilo gde. Otišli smo u manastir u blizini Mosula. Tu smo ostali oko dve nedelje. ID je uzeo Mosul, ali nisu nikoga za to vreme ubili. Rekli su mi da neće ubiti nikoga, i da je njihov problem samo sa vladom. Pa smo se vratili u našu kuću i tamo ostali. Ali, u narednih mesec dana, najavili su u džamiji tri opcije za hrišćane unutar Mosula. Rekli su da treba da pređu u islam, ili plate verski porez, ili budu ubijen nakon 24 sata. Tako da je svaka hrišćanska porodica napustili Mosul tog dana", ispričao je on.
Ipak, džihadisti nisu pustili hrišćane da odu tek tako pa su ih naoružani napadači opljačkali i isterali ih iz njihovih vozila nakon što su pobegli, zbog čega su čitave porodice morale da hodaju čak 85 km do sledećeg najvećeg iračkog grada Erbila - kojim je upravljala kurdska regionalna vlada (KRG).
"Stigli smo noću. Mladi ljudi su spavali na trotoarima, neki u šatorima, crkvenim halama. Ostali smo na različitim mestima. Onda smo našli mesto u crkvenoj sali", ispričao je on.
Kurdi su držali odbrambenu liniju protiv ID dok oni nisu osvojili Mosul. Ali sa svojom kreacijom nezavisne kurdske države kada jednom rat prestane, Kurdi su nerado prihvatili talas hrišćaa arapskog govornog područja na njihovoj teritoriji. Sarmad kaže da nisu osećali da su dobrodošli.
"Zato što smo Arapi, nisu nam davali poslove i smatrali su nas kao strance... Oni ne daju posao ljudima koji nisu iz kurdske partije", objašnjava Sarmad.
"Kurdi su iz Kurdistana ... Oni ne žele arapski narod unutar Kurdistana. I oni ne daju nikakva prava unutar Kurdistana. Pa kako to može postati naša zemlja?"
Iračani nisu imali status izbeglica u susednim arapskim državama. Ako nemaju porodicu da boravi u Jordanu, ili bilo gde drugde u regionu, alternativa za interno raseljena lica jug ili u prestonic Bagdad. Međutim, posle američke invazije 2003. godine sukob je eksplodirala u Iraku a hrišćanima niko ne garantuje bezbednost.
"Živeli smo, pre 2003. godine, bez diskriminacije među ljudima. Sa svima i bez pitanja o njihovoj religiji ili bilo šta slično. Ali posle 2003. godine sve teže. Kada ste hrišćanin, kada se bave tobom, pričaju sa vama, to je na drugačiji način. "
"Ne postoje hrišćani sada u Mosulu, manjina smo u Bagdadu i na jugu, mi smo manjina svuda u Iraku i to je teško za ljude. Oni mogu da naprave čak i lažni kontrolni punkt za proveru hrišćana i mogu da ih ubiju", ispričao je on."Oni to zovu usporenim genocidom hrišćana unutar Iraka. Jer ih ubijaju iz dana u dan, 10 ljudi u jednom danu. Ili će možda bombardovati crkvu. Od 2003. do 2014. godine su bombardovali crkve unutar Mosula. Ubijali su biskupe i sveštenike unutar Mosula i čak u Bagdadu i svuda po Iraku. A vlada ne može da uradi ništa za njih", kaže ovaj mladić.
Uprkos užasavajućoj stvarnosti s kojom se suočavaju irački hrišćani, Ministarstvo unutrašnjih poslova je odlučilo da Sarmadu ne da azil, tvrdeći da je bezbedno da se vrati u Kurdistan ili Bagdad.Odluka je sve još više začuđujuća jer je Sarmadov stariji brat je već dobio azil u Britaniji.Kao rukopoloženi sveštenik, koji je studirao engleski u Velikoj Britaniji, dobio je izbeglički status u 2010. godini, nakon što su bombe bačene ispred porodične kuće u Mosulu.
"Nakon što je rukopoložen što je objavljeno na TV imamo preteće poruke našoj kući u kojima prete da će ubiti hrišćane, bombardovati naše crkve i ubiti svakog hrišćanina u gradu, a stavili su i njegovo ime kao u preteće pismo ... Posle nekoliko dana, stave bombu na vratima kuće. "
Pošto je Sarmad odrastao, i stoga nije klasifikovan kao zavistan, britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova ne vidi potrebu da braća budu zajedno, pa on mora da se vrati svojoj porodici u Erbil.Sarmad je diplomirao na Univerzitetu u Mosulu za inženjera a po dolasku u Kurdistan mu je dodeljena iračka stipendija vlade da odradi master u Velikoj Britaniji.
Preselio se u Britaniji početkom 2015. da uči engleski pre nego što je počelo njegovo školovanje. Međutim, kako se nasilje intenziviralo u Iraku, državno finansiranje Sarmada je iznenada presušilo. Bez mogućnosti da plati svoje studije, i straha da se vrati u Irak, on je podneo zahtev za azil u Velikoj Britaniji.
"I dalje apelujem na njih jer je nemoguće da se vratim na mesto gde nema bilo čega. Našu kuću je uzela Islamska država, koji nam je uzeo sve stvari. Čak i naši komšije sada podržavaju ID. Pa kako mogu da idem na mesto gde svi podržavaju ID? To je kao da neko ode nazad da umre. To znači da ako hoće da me vrate, tamo će me ubiti", priča mladić.
"Situacija je nesigurna i nestabilna. Čak je i Ministarstvo unutrašnjih poslova priznalo da je nestabilno u Iraku i ne savetuje nikome da putuje u Irak, ali oni žele da se vratim.""Želim da živim kao normalna osoba. Želim da živim normalno. Jer od 2014. godine do danas, to je dve godine, samo čekam i ne radim išta. Naši životi, svi naši hrišćanski život u Mosulu, su uništeni od strane ID a mi još uvek ne radimo išta. Želimo da nastavimo naše živote", ispričao je on.
(RT)
