Razgovori sa zvaničnicima i vojnim analitičarima, i uvid u pojedina dokumenta vlade, pokazuju da je rusko nagomilavanje najveće od pada SSSR 1991, i da će, u nekim oblastima, Rusija steći veće vojne kapacitete od onih koje je imao Sovjetski Savez, navodi britanska agencija. Ekspanzija ima dalekosežne finansijske i geopolitičke posledice. Procenjuje se da Arktik ima više rezervi ugljovodonika od Saudijske Arabije i Rusija postavlja ozbiljan vojni standard.
"Istorija se ponavlja", rekao je Vladimir Blinov, vodič na ledolomcu "Lenjin", grupi koja ga je nedavno obišla. "Pedesetih godina, na vrhuncu Hladnog rata, SAD su dominirale u nekim oblastima u odnosu na nas. Međutim, pretekli smo ih i izgradili prvi nuklearni brod u svetu („Lenjin”). Situacija je sada slična".
Pod vođstvom predsednika Vladimira Putina, Rusija žuri da ponovo aktivira sovjetsku vojsku, vazdušne i radarske baze na udaljenim arktičkim ostrvima i da izgradi nove, na arktičkoj teritoriji od više od milion kvadratnih kilometara, koju smatra svojom. Rusija redovno objavljuje fotografije vojnika u belim uniformama kako vežbaju, mašući puškama dok jezde na sankama koje vuku irvasi. Prema procenama Američkog geološkog instituta, Arktik leži na otprilike 412 miliona barela nafte, što je oko 22 odsto svetskih neotkrivenih zaliha.
Niske cene nafte i sankcije koje je Zapad uveo Moskvi zbog akcija u Ukrajini znače da su novi arktički projekti za sada odgođeni, ali Kremlj igra na duge staze. Grade tri nuklearna ledolomca, od kojih će jedan biti najveći na svetu, čime će povećati postojeću flotu od oko 40 ledolomaca, od kojih je šest nuklearnih. Nijedna druga država nema flotu nuklearnih ledolomaca, koji krče kanale za vojne i civilne brodove.
Ruska Severna flota, sa bazom u ledenim vodama zaliva Kola u Murmansku, takođe će dobiti svoj prvi nuklearni ledolomac i dve korvete sa krstarećim raketama. "Kada smo bili pod (sovjetskim liderom Mihailom Gorbačovim i ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom, naše granice na Arktiku su ogoljene“, kaže profesor Pavel Makarevič, član Ruskog geografskog društva. „Srećom, sada se ponovo uspostavljaju“.
Ovo nagomilavanje, nije prošlo neprimijećeno u Vašingtonu, a izaziva nervozu i na drugim mestima. Rojters podsjeća da je početkom februara 300 američkih marinaca stiglo u Norvešku na šest meseci, što je prvi put od Drugog svjetskog rata da je tamo dozvoljeno stacioniranje stranih trupa. NATO pomno prati situaciju, a šest članica Alijanse je održalo vežbe u tom regionu 2015. godine.
Sovjetska vojska je imala više naoružanja na Arktiku, ali je njegova svrha bila vođenje nuklearnog rata sa SAD, a ne konvencionalna borba. Arktička ostrva su bila polazišta za bombardere na putu za Ameriku. Međutim, u eri kada se odvija usporena borba za arktičke rezerve energenata, Rusija osniva trajno i efikasno konvencionalno vojno prisustvo sa različitim i ponekad superiornim kapacitetima. Na čelu akcije ponovnog otvaranja ili izgradnje šest vojnih baza je ministar odbrane Sergej Šojgu.
Prema najavama, trebalo bi da deo već bude spreman do kraja ove godine. Među njima je ostrvska baza na Aleksandrinoj zemlji za smeštaj 150 vojnika koji tu mogu biti samostalno da prežive 18 meseci. Zvaničnici kažu da bi na „Arktičkom trolistu“ mogli da rasporede vojne avione poput lovaca MiG-31, predviđenih za obaranje bombardera, ili SU-34.
Najveća ruska baza na Arktiku, nazvana „Severna detelina“, u međuvremenu poprima obrise na udaljenom ostrvu Koteljnij, više od 3000 kilometara istočno od Moskve.
U stanju je da primi 250 vojnika, a opremljena je i projektilima. Radarska stanice iz sovjetskog doba i piste na četiri ostala arktička ostrva se renoviraju a u tu oblast su prebačena nove rakete zemlja-vazduh i protivbrodski raketni sistemi. Rojters piše da Rusija ulaže veliki novac i u modernizaciju vojne infrastrukture.
"Modernizacija arktičkih snaga i vojne infrastrukture u ovoj mjeri nije viđena još od sovjetskih vremena“, kaže Mihail Barabanov, glavni urednik jednog moskovskog vojnog lista.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
