Novi dokumenti koji su otkriveni u Ujedinjenim nacijama pokazuju da su Vlade SAD, Velike Britanije i SSSR-a znali još 1942. da je 2,5 miliona Jevreja ubijeno u Nemačkoj, a da još pet miliona rizikuje da izgubi živote. I pored toga nisu ništa uradili da pomognu Jevrejima koji su bili u smrtnoj opasnosti.
Šta više marta 1943. Vikont Krenborm ministar u kabinetu Vinstona Čerčila je rekao da Jevreji nisu ništa posebni i da je Britansko carstvo već prepuno izbeglica.
Po rečima Dana Pleša autora knjige Ljudska prava posle Hitlera, saveznici su za postojanje holokausta znali dve i po godine pre otkrivanja kocentraconih logora.
Već 1944. godine planirali su da Hitlera i nacističku vrhušku optuže za ratne zločine, a na osnovu dokaza koji su prokrijumčareni iz okupirane Evrope.
Decembra 1942. posle zajedničke deklaracije SAD i Velike Britanije o stradanju Jevreja, Entoni Idn, britanski ministar spoljnih poslova je rekao parlamentu: "Nemačke vlasti, ne samo da jevrejskim građanima pod njihovom vlašću uskraćuju ljudska prava, već sprovode i raniju Hitlerovu politiku totalnog uništenja jevrejskog naroda".
Pokušaji izaslanika Frenklina Ruzvelra u Komisiji UN za ratne zločine Herverta pela da pokrene ovo ptanje obustabljeni su posle antisemitskih stavova nekih članica Stejt diparmenta.
Oni su bili zabrinuti za ekonomske odnose sa Nemačkom posle rata. Pošto je Pel zapretio da će sa svojim stavom izađi u javnost, dogovoren je Nirnberg. Pleš tvrdi da su zapadnim zemljama nacisti bili potrebni za borbu protiv komunizma.
Do dokumenata koji ovo otkrivaju Pleš je došao nakon nekoliko godina čekanja.
Ako stoji na sajtu Jad vašema, memorijala holokausrta u Izraelu, saveznici su prve podatke o ubijanjima Jevreja počeli da dobijaju već 1941. gotovo odmah nakon što su počela na teritoriji bivšeg SSSR-a.
(Independent)
