Rođeni Austrijanac je u osnovnoj školi bio dobar učenik, dok je u srednjoj podbacio - kako je sam govorio, zbog sukoba sa svojim ocem i inata.
Nakon završetka srednje škole, Adolf nije nastavio sa daljim školovanjem. Mogli bismo ga nazvati i lenjim, jer nije pokazivao želju za nikakvim radom, a finansijsko stanje porodice kao ni roditelji ga nisu prisiljavali na to.
Umesto toga, uz podršku svoje popustljive majke, proveo je dve godine živeći neurednim životom, čitajući knjige, svirajući klavir, slikajući i sanjajući da će jednom postati veliki umetnik.
Ovo razdoblje je opisao kao "najlepše u životu". Družio se sa Avgustom Kubizekom, mladićem koji je delio Hitlerove snove i bio vrlo fasciniran njime i njegovim idejama.
Ipak, 1907. je Adolf shvatio kako želi da nešto napraviti sa svojim životom, a jedina nit vodilja mu je bila želja za umetničkim ostvarenjem. Odlučio je da upiše Akademiju likovnih umetnosti u Beču. Na upisu u Akademiju nije uspeo ušao je u uži izbor kandidata, ali ispao je u drugom krugu ocenjivanja.
Kasnije je priznao da mu je neuspeh bio šok budući da je bio potpuno siguran u sebe. Profesor koji ga je ocenjivao komentirao je da su mu prikazi građevina vrlo dobri, što je mladog Hitlera potaknulo da se zainteresira za arhitekturu. Iako tvrdi da je tada odlučio postati arhitekta, i iduće godine je pokušao da upiše Akademiju, a tada je ispao već u prvom krugu.
Kako nije upisao Akademiju, Hitler je odlučio da se preseli u Beč, a uz penziju za siročad i finansijsku podršku od tetke, mogao je da živi bez rada.
Prijatelj Kubizek mu se takođe pridružio kao cimer jer je studirao muziku. U Beču je Hitler razgledao kulturne znamenitosti i kovao planove o potrebnim arhitektonskim prepravkama grada, Kubizek tvrdi da ga politika nije zanimala.
Kad je od preminule tetke dobio nasledstvo preselio se u skromni Dom za samce i životario slikajući razglednice koje je jedan njegov kolega prodavao po kafanama. Hitler je svoje slike nazivao prosečnima i amaterskima, iako je na njima pristojno zarađivao.
(Express.hr)
