BERLIN- Ta služba će nedelju dana za korisnike Fejsbuka iz tog regiona objavljivati tematizovano o minimalnim šansama za dobijanje statusa azilanta u Nemačkoj, što bi trebalo da, kako se navodi, utiče na smanjenje broja zahteva za azil.
"Zahtevi za azil iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije, Makedonije i Crne Gore skoro da nemaju nikakvog izgleda da budu odobreni u Nemačkoj. Mi odbijamo 99,8 odsto zahteva za azil iz tih zemalja", rekao je šef Savezne službe za migracije i izbeglice Manfred Šmit.
U borbi protiv lavine izbeglica, nemačka država koristi i druga tehnička dostignuća, pa je tako Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo video-zapis od nekoliko munuta u kome se azilantima iz balkanskih zemalja savetuje da ne dolaze u Nemačku.
U debati o tome kako da se Nemačka zaštiti od najezde azilanata, naročito onih sa Balkana čiji se zahtevi u skoro 100 odsto slučajeva odbijaju, Savezna služba za migracije i azilante najavila je da će 94.000 ljudi biti vraćeno na Balkan i da će im zatim biti zabranjen ulazak u Nemačku.
Nemačka, osim video-zapisom Ministarstva unutrašnjih poslova, pokušava i oglasima u šest najčitanijih listova Albanije da zaustavi najezdu azilanata iz te balkanske zemlje i da ih upozori da u Nemačkoj ne mogu dobiti `privredni azil`, prenose nemački mediji.
"Samo onaj ko može dokazati da je u svojoj zemlji progonjen ima pravo na zaštitu i boravak u Nemačkoj", kaže se u jednom tekstu, upućenom Albancima koji traže azil u Nemačkoj i ističe da nema "privrednog azila".
Upozorava se da odbijeni azilanti moraju da se vrate u svoju zemlju i da oni koji se dobrovoljno ne vrate već deportuju, po pravilu, dobijaju višegodišnju zabranu ulaska u Nemačku i druge zemlje Šengenskog sporazuma. Nemački političari traže i ponovno uvođenje viznog režima za balkanske zemlje, kao i privremenu suspenziju Šengenskog sporazuma, odnosno, ponovne granične kontrole, kako bi se najezda izbeglica, pre svega sa zapadnog Balkana, mogla smanjiti ili zaustaviti.
