Ukoliko se istovremeno ne stavi pod kontrolu efekat staklene bašte (emisija stakleničkih plinova), planeta bi mogla da se zagreje do temperatura kakvih nije bilo 420 miliona godina.
Količina ugljen-dioksida u atmosferi krajem veka mogla bi da skoči sa 400 ppm na više od 900 ppm (čestica na milion). Isto tako, neka istraživanja upozuravaju da bi taj broj mogao da dosegne i alarmantnu cifru od 5000, do 2400. godine, ukoliko ljudi potroše sva fosilna goriva na Zemlji.
Neke studije govore o ogromnom uticaju ljudi na klimu, koja je milionima godina bila relativno stabilna bez našeg uticaja. Upozoravaju da postoji opasnost da u narednom periodu dođe do neviđenog zagrevanja planete, koje bi ugrozilo život na njoj.
To znači da ukoliko nastavimo sa dosadašnjom praksom i trendovima zagrevanja, do 2300. godine Zemlja bi mogla da se zagreje za 8,8 Celzijusa. To bi izazvalo i promene u količini vegetacije ili količini ugljen-dioksida koju mogu da apsorbuju okeani, što bi opet uticalo na dodatni rast temperatura.
Iako se Sunce milionima godina zagrevalo, klima na Zemlji bila je relativno stabilna zbog dugotrajnog smanjenja nivoa CO2, smatraju naučnici. Industrijska revolucija, međutim, ponovno je dovela do velikog porasta nivoa ugljen-dioksida što bi ukoliko ne preduzmemo drastične mere, moglo da dovede do obaranja svih temperaturnih rekorda.
(24sata.hr)
- (VIDEO) SVE JE SPREMNO ZA APOKALIPSU: Popunjen trezor za sudnji dan!
- MISTERIJA NEBESKOG TELA NA IVICI SUNČEVOG SISTEMA Šta znamo o planeti koja bi mogla da uništi Zemlju
