Velika porodica, familija i kuća serije „Selo gori, a baba se češlja“ ostali su bez jednog svog domaćina. Bez armiranog stuba nosača, koji je na plećima svoje duše, raskošnog talenta i vrhunske glumačke umetnosti držao najlepši deo bajke o Petlovcu.
Umesto da se radujemo životu i nesvakidašnjem jubileju, 10-godišnjici našeg velikog projekta, umesto da trijumfalno idemo u susret sto prvoj epizodi TV serije koja je voljena i obožavana na celoj Zemljinoj kugli gde se srpski jezik razume - tužni i skrhani strašnom vešću o iznenadnom odlasku na večni put našeg Milorada Mandića Mande - ostajemo nemi u neizmernom bolu i gubitku.S Mandom sam pre dva dana snimao nastavak serije „Selo gori“, i ova vest me je udarila kao grom. On je ceo svoj život poklonio pozorištu i deci. Njegovo srce je samo prestalo da kuca. Odigrao je upečatljive uloge na filmu, televiziji i u pozorištu. Proveo je i okončao život na pozorišnim daskama - mestu koje je najviše voleo. Nesebično dajući sebe, mamio je suze i smeh rasplakavši nas danas poslednji put.Volela ga je publika, volele su ga kolege, bio je čovek koji je stvarno mogao da vam uvek bude od pomoći. Ostaće velika praznina, ali i veliko delo.Božjom voljom, ne pozdravivši se ni sa kim, naš bata Mila, Milašin, i moj brat po babine linije - naprečac je otišao tamo gde ga čeka Žota i sudija Velibor - ništa manje voljeni Dragan Nikolić. Tamo gde ćemo svi. Mi, zasad, ostajemo tu gde jesmo. Da nekako, kako znamo i umemo - završimo s njim poslove započete u Petlovcu. Da milionima gledalaca, kojima ponaosob izražavamo saučešće povodom ove strašne i nepravedne smrti, na jesen na RTS pokažemo šta smo im pripremili. Da se tužni i ostavljeni, ali i ponosni što smo bili u časti da s njim sarađujemo, za nezaborav i ponovo uverimo koliko je Milorad Mandić Manda bio izuzetan, neponovljiv i veliki majstor glumačke umetnosti.Neka mu je večnaja pamjat i slava.
