Branislav Princip (52), koji je rođen i živi u Beogradu, u ekskluzivnom intervjuu za Dnevni avaz govori o utiscima nakon susreta s Anitom. "Mislim da je sve bolje prošlo nego što sam zamišljao. Iskren da budem, iznenadio sam se svim pozitivnim reakcijama. Nažalost, bilo je i negativnih komentara", govori Branislav.
"Pre rukovanja našli smo se na kafi s organizatorima. A onda, kada smo probili led, otišli smo na ručak i ispričali se. Nakon toga pružili smo jedno drugom ruku", ističe Princip. "Ona je imala poziv da dođe u Sarajevo, ali uvek je, kako je kazala, bio nezgodan trenutak. Možda je sudbina htela da dođemo zajedno. Već smo dobili poziv, ali još ne znamo kada će to biti, verovatno uskoro", kaže Princip.
On u Sarajevu nikad nije bio. Kaže da ga do sada niko nije zvao i da nema rodbine u BiH prestonici. "Moj deda je bio Gavrilov mlađi brat. Gavrilo je imao dva brata, Nikolu i Jovu. Ja sam Nikolin unuk. Naše poreklo je iz Bosanskog Grahova, a ranije iz nekog mesta u Crnoj Gori. Od Nikole, tu smo brat i ja, a od Jovine strane ima šestoro potomaka, i oni se sad prezivaju Latifići i Jovanovići", kaže Princip.
Anita mu je rekla da je nen deda, koji je Ferdinandov sin, pisao Gavrilu dok je bio u zatvoru. "U tom pismu mu oprašta. To pismo sada je izgubljeno, a prema njenim rečima, dugo je bilo u porodici. Očito, sada je pravo vreme za pomirenje. Kada smo se Anita i ja rukovali, mnogi prisutni Austrijanci su zaplakali", govori Princip.
Ni svojim najbližima nije govorio o Aniti. "Moj brat i snaha su u Kanadi. Bili su oduševljeni kada su saznali. I Anita ima rođaka u Kanadi, pa se možda i oni tamo susretnu – kaže. Branislav Princip u Jugoslaviji, a kasnije Srbiji, nikad nije imao privilegije zbog prezimena. "U Jugoslaviji se to nije toliko gledalo, a kasnije ljudima nisam bio zanimljiv. Kao dete u školi, kada bismo učili o Prvom svjetskom ratu, drugarima bi to bilo zanimljivo, jer su znali ko sam", kaže Princip.
"Kao da su se neki tamni oblaci nadvili nad našim prostorima. Često naši političari daju nepromišljene izjave i ne vide posledice tih svojih reči. Kao da se ništa nije naučilo iz prošlosti. Sada je 2018. i ne smijemo sada opet čekati 100 godina pa da se naši narodi izmire", upozorava Branislav Princip.
"Po profesiji sam antropolog, a inače radim u nevladinom sektoru. Tamo se bavimo ranjivim grupama, korisnicima droga i osobama sa HIV-om. U sklopu toga radio sam nekoliko dokumentarnih filmova", kaže Princip.
"Baka mi je pričala o Gavrilu, iako ga lično nije poznavala. Imam neki svoj stav i na sve gledam malo drugačije od istorijskih činjenica. Gavrilo je bio više vezan za svoje delo, iako se u prošlosti bavio književnošću. Pisao je pesme. Možda i nisu bile nekog kvaliteta, ali imao je tu neku umjetničku dušu. Ipak, posledice njegovog čina bile su strašne za sve. „Mlada Bosna“ bila je revolucionarna organizacija koja je želela oslobođenje BiH. Nije na nama da sudimo sada o tome, jer istoriju sada ne možemo da promenimo", dodaje Princip.
Kurir.rs/Avaz.ba
Foto: Avaz.ba
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
