Krajišnik je rođen je 20. januara 1945. godine u Sarajevu. U istom gradu je završio je studije i magistrirao na Ekonomskom fakultetu. Bio je jedan od osnivača Srpske demokratske stranke (SDS) i uz Radovana Karadžića važio za jednog od najuticajnijih političara u Republici Srpskoj.
U politiku se uključio kao finansijski direktor radne organizacije u okviru kompanije ”Energoinvest”. Na izborima 1990. bio je izabran za poslanika na listi SDS, a odmah zatim i za predsednika Narodne skupštine BiH. Bio je predsednik Skupštine SR BiH od 21. decembra 1990. do 7. aprila 1992. godine.
Na funkciji prdsednika parlamenta pokazao se kao vrlo vešt, strpljiv i uporan parlamentarac. Bio je poznat po dugim taktičkim pauzama, kojima je često prekidao napetu atmosferu i burne polemike među poslanicima nacionalnih stranaka. I u višenacionalnoj javnosti je stekao reputaciju staloženog i miroljubivog srpskog političara.
Nakon višestruke majorizacije od strane koalicije SDA-HDZ i demonstrativnog izlaska srpskih poslanika iz Skupštine BiH, Krajišnik je 25. oktobra 1991. izabran i za predsednika Skupštine srpskog naroda BiH. Istu funkciju, ubrzo preimenovanu u predsednik Narodne skupštine RS, obavljao je sve do prvih posleratnih izbora 1996. godine.
Bio je učesnik mirovnih pregovora o BiH u Dejtonu 1995. godine. Specijalni američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk kasnije ga je opisao kao "Gospodin Ne", jer je bio beskompromisan tokom pregovora.
Uhapšen je 3. aprila 2000. po poternici Haškog tribunala.
Dana 27. septembra 2006. je proglašen krivim za istrebljenje, ubistva, progone na rasnoj i verskoj osnovi, deportacije i nečovečno postupanje kao i za zločine protiv čovečnosti i to u 35 opština, uključujući Zvornik, Banjaluku, Prnjavor, Bijeljinu, Bratunac, Bosansku Krupu, Sanski Most, Trnovo i Sokolac.
Osuđen je na 27 godina zatvora, a 17. marta 2009. mu je Haški sud smanjio kaznu na 20 godina zatvora. U presudi Tribunala se, uz ostalo, navodi da je tadašnja Srpska demokratska stranka (SDS) krajem oktobra 1992. godine osnovala ratnu skupštinu bosanskih Srba na čelu sa Krajišnikom.
Ostale su upamćene njegove reči o stvaranju RS. U jednom od intervjua pre nekoliko godina ocenio je i budućnost BiH.
"Za nastanak RS, imali smo među "saveznicima" Boga na nebu, narod na zemlji i Srbiju, koju je tada vodio Slobodan Milošević. O njemu moram da kažem da je bio veliki državnik, ali i da je bio pod velikom anatemom zbog rata u BiH. Nismo se uvek slagali, i to nije tajna" rekao je tada Krajišnik za Novosti.
On je naglasio i da se u Dejton nije išlo "da nešto damo, nego da dobijemo".
"Posle ofanzive NATO, Armije BiH i Hrvatske vojske, u jesen 1995. RS je raspolagala sa 43 odsto teritorije Bosne, a išli smo da dobijemo 49 odsto. Zato smo, na incijativu Miloševića, a uz blagoslov SPC, formirali zajednički pregovarački tim koji je imao javnu i tajnu agendu. Jedan od ciljeva je bio i da nam se vrati deo teritorije iz krajiških opština koje su "pale", rekao je.
A na konstataciju da su musilimani stalno govorili da je vreme radilo za njih, dodao je:
"Radilo bi za njih da su 1991. pristali da ostanu u Jugoslaviji umesto što su odabrali rat. Danas u Bosni, prema međunarodnom ugovoru, imate i dva naroda koja su protiv BiH kakvom je vide unitaristi u Sarajevu. Prirodno je i normalno da narod u RS gleda u Srbiju, a Hrvati u Zagreb. Bosna i Hercegovina je država koja se održava na silu, a entitetska granica koja je postavljena u Dejtonu je "psihološko čudo", objasnio je tada Krajišnik.
Kurir.rs / Novosti, Wikipedia, Foto: Profimedia/ ELVIS BARUKCIC/ AFP
NE PROPUSTITE
