"PONUDIĆEMO TRAMPU LITIJUM I DRUGE RUDE VREDNE 100 MILIJARDI $" Dodik govorio i o situaciji u BiH: "Neće biti rata, iako Bošnjaci žele drugo poluvreme"

Sve će biti u redu, neće biti nikakvih sukoba, neće biti rata, kaže u intervjuu prazničnom broju "Glasa Srpske" predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji navodi da "Bošnjaci, muslimani, žele nekakvo drugo poluvreme, oni bi rado ušli u sukob jer misle da tako mogu da ostvare neke svoje ciljeve, ali vidljivo je da od toga nema ništa".

GLAS: Kako će biti završena ova kriza pitanje je koje postavljaju mnogi, od političara do običnih građana?

DODIK: Mi se borimo za neko buduće vreme, a ne za vlastiti komoditet. Borimo se za status Republike Srpske. I kažemo može Srpska u okviru BiH, ali ustavne BiH, a ne one koju žele muslimani. Kako će sve biti rešeno? Biće rešeno, i to kroz neku formu politike, jer kriza je izazvana političkim procesom. I sve više ljudi u svetu shvataju o čemu se ovde radi. Postoje i glasovi koji očigledno ne razumeju situaciju, poput Kaje Kalas. Ona čita šta treba da kaže, ali ne zna suštinu. Pre sedam-osam godina Srpska nije imala vidljive prijatelje u Evropi. Danas ih imamo. Partije koje postaju dominantne u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj ili Italiji razumeju situaciju, da ne govorim o Fidesu Viktora Orbana. Danas, po našoj proceni, imamo 140-150 poslanika Evropskog parlamenta koji će bez oklevanja stati na stranu Republike Srpske. To je pre 10 godina bilo misaona imenica. Slobodarska partija iz Austrije, nemački AfD, partija Marin le Pen, čak i stranka Matea Salvinija u Italiji. Oni razumeju situaciju.

Kada na to dodate dobre odnose sa Srbijom, Rusijom, Azerbejdžanom, Kinom, sve bolje odnose sa novom američkom administracijom jasno je da smo u dobrom položaju. Od nove administracije u Vašingtonu očekujemo da u narednim mjesecima redefiniše politiku u BiH i sigurno neće biti kao do sada, da jedan ambasador ima neprikosnoveno pravo da sruši zemlju. I on (Majkl Marfi, op.a.) je to uradio, sve sa nadom da ćemo mi pokrenuti neki postupak koji bi bio dovoljan da izazove intervenciju međunarodne zajednice. To se sve nije desilo. Vidimo nervozu bošnjačkih političara, koji čine sve da ljudima u FBiH ogade Republiku Srpske. S druge strane, mi ovde poštujemo bošnjačku zajednicu i bilo kakav fizički ili verbalni nasrtaj na njih, ne daj Bože, izazvaće našu ozbiljnu reakciju. Ali toga ovde nema, za razliku od BiH gde pljačkaju crkve, gde ljudi nestaju, gde zastrašuju povratnike. Zato ću poručiti ljudima u Srpskoj da budu spokojni i veruju u ono što radimo. Ja u to verujem.

Za ono što radimo je potrebna žrtva, ali ta žrtva ću biti ja, a ne narod. Da mi je bitan lični komoditet, sa dva telefonska poziva bih sve mogao završiti, reći da pristajem na presudu, na ovo na ono. Odmah bi sve bilo završeno. Ali šta sam onda napravio za budućnost naroda? Sahranio sam mogućnost da postoji Republika Srpska. Prema tome, ja sam odlučan da nastavim sa svojom politikom. Ona podrazumeva eliminaciju političkog uticaja na pravosudne institucije i njihovo dovođenje u ustavne okvire. Znači, čak nisam ni protiv toga da postoje neki sud ili tužilaštvo na nivou BiH, ali to mora biti jasno precizirano. To ne može biti sud koji amnestira Nasera Orića ili koji Atifu Dudakoviću sudi pola decenije. Čekaju da umre i da kažu "eto, nije osuđen". Ali, osuđen je Milorad Dodik.

GLAS: Svi ti slučajevi nisu od juče...

DODIK: Nisu, ali danas je svima koji žele da vide jasno o čemu se radi. A radi se o tome da ovde ništa ne smeš da uradiš ako to ne odobri Sarajevo. Kada sam 2006. preuzeo dužnost premijera i tražio da za sutra zakažu sednicu Vlade, sekretar mi je rekao da ne može, da mora da se čeka 10 dana. Kada sam pitao zašto, rečeno mi je da svi materijali moraju na odobrenje u OHR. Zamislite to! Naravno da sam odmah prekinuo tu praksu koja je suluda. Rekli su mi da kršim Dejton.

Kako kršim Dejton ako nigde u Dejtonu ne piše da materijali sa Vlade moraju prvo u OHR. Od tada počinju moji problemi sa njima i traju već 20 godina. I šta mislite kako bi danas izgledala Srpska da sam to prihvatio? Da oni svaki put odlučuju? Gde bismo bili danas?

GLAS: Brinete li za svoju bezbednost?

DODIK: Ne brinem. Čuva me Policija Republike Srpske. Oni su to radili i kad sam bio član Predsedništva. A ko bi drugi mogao da me čuva?

GLAS: Primetno je da u Vašem, kao i u okruženju ostalih zvaničnika Srpske, ima mnogo više policajaca, pripadnika specijalne jedinice...

DODIK: To je logično i predstavlja samo meru opreza i poruku da ništa ne pokušavaju. Ne želim da išta pokušaju niti želim da iko strada. Meni ovo i odgovara, jer ne moram da idem u FBiH, niti imam potrebu da prelazim preko njene teritorije. Šta ćemo tamo? Mi idemo u Moskvu, u Izrael, u Srbiju, u Mađarsku. Devetog maja ću ponovo u Moskvu, bez obzira na to što govori Kaja Kalas...

GLAS: Deluje prilično šokantno da neko iz Brisela preti liderima zemalja EU koji nameravaju da dođu u Moskvu.

DODIK: Sve je okrenuto naglavačke. Iz Nemačke imate poruke da se izričito mora zaustaviti proces proširenja dok se ne konsoliduje stanje u EU. Ko će to konsolidovati? Kaja Kalas?

Stanje je sve gore. I pored toga, ja sam i dalje za EU, a protiv NATO. Ali odakle pravo Kaji Kalas da bilo kome preti? Oni misle da mogu da upravljaju i zemljama koje nisu članice EU. A sve što se dešava u Evropi liči mi na BiH. Paralelno se odvijaju procesi raspada EU i BiH. Na istim principima. Tamo Brisel iznosi stavove koji ne odražavaju stav cele EU, ovde Sarajevo forsira priču koja nije stav cele BiH.

GLAS: Da li je trgovinski rat izazvan američkim carinama poslednji udarac Evropi kakvu poznajemo? Ako SAD počnu da sklapaju sporazume sa pojedinačnim državama, to bi značilo početak kraja EU.

DODIK: Upravo to. Mi veoma dobro razumemo o čemu se radi. Brisel Trampu nije partner, ali jesu pojedinačne zemlje. I sve sluti da će biti napravljena selekcija u tim tarifnim brojevima. Ali, u Briselu se ponašaju kao da se ništa ne dešava. A, eto, sada imaju priliku da vide kako je to boriti se protiv SAD.

GLAS: Da se vratimo još za trenutak na prvostepenu presudu. Na koji način ta priča može biti završena, naročito imajući i vidu deo presude koji se tiče zabrane kandidovanja. Znam da ćete sada reći da će Srpska sprovesti izbore 2026. po svom zakonu, ali sve to je izuzetno teško zamislivo u praksi i donosi veliku neizvesnost.

DODIK: Tačno je da su stvari neizvesne. Jer, oni meni mogu da zabrane kandidaturu putem CIK. Hipotetički govorim sada, eto i da mi zabrane kandidaturu, biće kandidat neko drugi u ime vladajuće koalicije i pobijediće. I onda ću ja biti premijer. Ne mogu mi zabraniti da budem premijer, a za njih je to opasnije nego da sam predsednik.

Ponavljam, govorim hipotetički. Tačno je i da su nam uzurpirali pravo na izbore za parlament Srpske i predsednika kao i lokalne izbore na teritoriji Srpske. Šta CIK ima s tim? Predviđeno je da u CIK ne može biti prethodno politički aktivna osoba pa su imenovali zvaničnika PDP. Sve je moglo dok je tu bio taj Marfi. Ali, videćemo kako će to dalje izgledati. Nisam baš siguran da će muslimani i dalje dobijati sve što traže. Možda im je najbolje da se okrenu dogovoru s nama. Imaju još vremena, ali u jednom trenutku će možda biti kasno pa mi nećemo hteti da razgovaramo.

GLAS: Da li je poziv srpskim kadrovima u SIPA i drugim institucijama da ih napuste naišao na odjek koji ste očekivali? Ne izgleda da su ti ljudi previše zainteresovani da ga prihvate.

DODIK: Istina je da sam očekivao da će biti drugačije. To je poražavajuće. Postoje Srbi koji su spremni da rade za Sarajevo i BiH, a protiv Republike Srpske. Oni koji ostaju u SIPA spremni su da rade protiv Srpske. Čekamo formiranje specijalnog tužilaštva i suda pa ćemo delovati. U te organe i jesu izabrani ljudi koji nisu spremni na tu vrstu priče. Potrčali su za većim platama koje je obezbedila međunarodna zajednica, ali oni danas imaju 20 odsto manje plate nego naša policija.

GLAS: Nedavno ste za jedan inostrani medij izjavili da je Srpska spremna da ustupi Amerikancima za 100 milijardi dolara nalazišta litijuma na istoku. Da li je to dobro preneseno, na šta ste tačno mislili?

DODIK: Tačno je da je to komercijalna vrednost tih ruda, ne samo litijuma, veći i drugih. Prvu ideju u vezi sa tim imao je načelnik Lopara i to treba da se zna, ali je i njemu bilo jasno da to ne može da se radi bez republičkih organa koji su uspostavili kontakt sa firmom koja je dalje radila istraživanje. Do tada smo imali samo nagađanja. I oni su utvrdili postojanje tih ruda. Ta firma koja je vršila istraživanje se pojavila sa zahtevom za koncesiju, ali je nije dobila. U međuvremenu isti taj načelnik Lopara odjednom nije više bio za tu priču. Mi sada gledamo načine na koje je moguće ući u taj posao. Pre svega, najvažnija je ekologija i moraju postojati sve garancije da neće biti štete po stanovništvo i životnu sredinu.

Ekološku dozvolu još niko nije izdao. Drugo, kad smo već došli dovde i kad vidimo koliko je to važno Americi, ta priča o mineralima, onda smo stali i rekli "pa dobro, idemo prema njima". Zašto Republika Srpska to ne bi mogla da uradi? A onda se otvara priča o državnoj imovini, sve s namerom da ta lokacija bude ustupljena nekoj nemačkoj firmi. I onda na scenu stupa Kristijan Šmit i pokreće se cela ta priča. Imate i Ustavni sud koji donosi odluke kakve donosi. Iako ih mi ne priznajemo, neki stranac o tome vodi računa. Idemo da radimo, približavamo se Trampovoj administraciji, obećali smo neke razgovore o toj temi i prijateljima iz Mađarske, njih nećemo zaobići. Naprotiv, pomoći će nam u tome.

GLAS: Razgovaramo nekoliko dana uoči obeležavanja 80. godišnjice poslednjeg proboja jasenovačkih logoraša. Da li dovoljno snažno čuvamo kulturu sjećanja na ključne istorijske događaje?

DODIK: Da nije nastala Republika Srpska, to bi, gotovo sigurno, bilo zaboravljeno, kao u bivšoj Jugoslaviji. To je sada stvar cele Republike Srpske. O Jasenovcu se priča svuda i uvek.

Radimo zajedno sa Srbijom na gradnji memorijalnog centra, a pošto je to u pograničnom području, određen stav mora da da i Hrvatska. Još ih čekamo. Mi želimo da to napravimo, ne samo u Jasenovcu, nego i na drugim mestima. Istorijski je važno mapirati sva mesta velikog srpskog stradanja.

(Kurir.rs/Glas Srpske/Preneo: N. V.)