Svaka iskra i iskrica u odnosima Srbije i Crne Gore može trenutno da bude veoma problematična i da zapali fitilj, koji je, ionako, prekratak. Odnosi dve zemlje, nekada vrlo bliskih, bratskih, koje su se poslednje razišle u okviru nekadašnje Jugoslavije, koje su zajedno pretrpele i NATO bombardovanje, trenutno su više nego zategnuti. Sve je počelo još od trenutka kada je Crna Gora pre 14 godine odlučila da ode na referendum o nezavisnosti, a najviše od odluke da prizna takozvanu "nezavisnu državu Kosovo", što je u Srbiji shvaćeno kao nož u leđa.
Nakon što je prošle godine u Crnoj Gori usvojen Zakon o slobodi veroispovesti, koji je razbesneo Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike, smatrajući da to vodi ka oduzimanju crkvene imovine, a potom su krenule i litije kao vid protesta, koje su potom obustavljene zbog pandemije korona virusa.
Međutim, novi incidenti dogodile su se nakon verskih okupljanja u Beranama i u Nikšiću, gde su sveštena lica privođena i morali su da budu u pritvoru, a protiv njih je pokrenut i krivični postupak zbog ugrožavanja zdravlja građana. Ali, potom je, 21. maja, na Dan nezavisnosti Crne Gore takođe bilo okupljanja, ali niko nije reagovao, niti je bilo ko priveden zbog okupljanja. Dodatno podgrevanje tenzija izazvala je izjava crnogorskog predsednika Mila Đukanovića da namerava da osnuje "Pravoslavnu crkvu Crnogoraca". I, konačno, poslednja odluka crnogorskih vlasti da otvori granice prema svima, osim prema Srbiji, u Beogradu je shvaćena kako novi udarac i tumači se kao isključivo politička odluka. I kao takva, razume se, izaziva podgrejane emocije i oštar rečnik. Ministarka za saobraćaj Zorana Mihajlović imala je jasnu poruku: "Nije Crna Gora jedina koja ima more". Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković rekao je u ponedeljak uveče da će Crna Gora 1. juna otvoriti granice sa Hrvatskom, Slovenijom, Austrijom, Nemačkom, Poljskom, Češkom, Mađarskom, Albanijom i Grčkom. Granice, međutim, ostaju zatvorene za Srbiju i Republiku Srpsku. Ovaj stav dodatno je obrazložio u utorak ujutru čovek kome se tokom epidemije korona virusa najviše verovalo u Crnoj Gori (to su pokazale ankete), pomoćnik direktora Insituta za javno zdravlje Senad Begić. Begić je u jutarnjem programu crnogorske televizije rekao da je "zadatak Instituta da štiti zdravlje građana", i da je "samo iz tog razloga" doneta odlukaa da se granice Crne Gore otvore samo za pojedine države.
Komentarišući odluku Crne Gore da otvori granice samo prema pojedinim državama koji ispunjavaju epidemiološke kriterijume, Begić kaže da veruje da će sve države relativno brzo postići ovu stopu i da ne vidi razlog za ljutnju. "Zadatak Instituta za javno zdravlje je da štiti građane Crne Gore. Odluka se nije odnosila ni na jednu državu ponaosob, već na one zemlje u kojima je broj zaraženih 25 i manje u odnosu na 100.000 stanovnika. Registrovani slučaji nam nisu u fokusu. Fokusirali smo se na aktivne učesnike, koji u ovom trenutku mogu da šire infekciju dalje. Gledamo broja aktivnih učesnika u odnosu na broj stanovnika", rekao je Begić. Govoreći o otvaranju granica, on je rekao da bi bio neiskren kada bi rekao da ga to ne plaši. "Plaši me kompletan međunarodni saobraćaj, razmena ljudi. Svaki masovni priliv predstavlja rizik za male zdravstvene sisteme kao što je naš. U ovom trenutku smo mnogo spremniji nego što smo bili, ali treba biti realan i iskren. Radićemo sve u našoj moći da štitimo i unapređujemo zdravlje građana u Crnoj Gori", dodao je Begić.
Kurir.rs/Mondo.me Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POLEDAJTE BONUS VIDEO:
