"Prolazi godina za godinom od slavne bitke na Košarama gde su se na braniku Otadžbine nalazili najbolji sinovi našeg naroda. Tada smo moji saborci i ja stali na megdan teroristima koji su pokušali da otmu sveto Kosovo i Metohiju.
Mi jesmo bili mladi, ali dovoljno zreli da budemo svesni važnosti odbrane zemlje jer je u nama tekla junačka krv srpskih heroja sa Vučijeg Dola, Bregalnice, Drine i Mojkovca. Na Košarama su mnogi momci od tek 18 godina izgubili živote.
Ja sam teško ranjen na Košarama prilikom bombardovanja američke strategijske avijacije. Iz aviona B52 bombardovani su svi naši položaji na granici sa Albanijom.
Danas mi je teže kad vidim da ne dozvoljavaju roditeljima mojih poginulih drugova da odaju poštu na spomenicima u Crnoj Gori nego onda kad sam ostao invalid sa trajnim oštećenjima dela mog tela.
Nama vojnicima iz Crne Gore posebno teško je padala izdaja tadašnje vlasti u Crnoj Gori kad se branilo ono najsvetije. Kupljeni su prljavim parama da izdaju državu i narod.
Nama iz Udruženja “Košare – 1999” je drago što vidimo da je većina naroda u Crnoj Gori na pravoj strani istorije. Videli smo kako prolaze izdajnici i kukavice. Završe na smetlištu istorije.
Mi iz Udruženja poručujemo svima onima kojima je važnije tuđe od svojega i koji su se odrekli svega junačkog i viteškog iz tradicije Crne Gore, da nikada nećemo zaboraviti ono što je zlatnim slovima upisano u srpsku istoriju. Imali smo stav, zato smo i pobedili. Tog zaloga se ne odriče čovek i Srbin već fukara i kukavica!
Kurir.rs/Borba.me
NE PROPUSTITE
