„Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati!” poruka je Malog Princa, koju bi svi trebalo da osjetimo!
Iako vreme u kom živimo nameće neke nove vrednosti i prioritete, to nije razlog da ne sačuvamo proverene vrednosti čovečanstva: humanost i empatiju. Kada pomažemo drugima (a time i sebi) osetićemo sreću i neprocenjivu radost darivanja.
Upravo primer Marije Keković iz Podgorice svedoči da čovek nije okrenut samo sebi, svojim osećanjima i potrebama, već je njegova priroda mnogo uzvišenija i zna činiti velika djela.
Marija je direktor Humanitarne fondacija „Vanja“ koja pomaže ugroženim srpskim porodicama na Kosmetu i u Crnoj Gori. Kaže da joj je veliku podršku dao ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović ali i pojedinci.
Marija kaže, da je njena prvobitna ideja bila pružanje pomoći jednoroditeljskim porodicama, te da je smatrala da je to najugroženija kategorija.
„Svaki početak je težak, pa sam odlučila da izađem na teren i razgovaram sa svojim narodom. Počeli su stizati zahtevi za pomoć, nakon godinu svakodnevnog rada shvatila sam da jednoroditeljskim porodicama jeste teško, ali da je ipak najugroženija kategorija građana u Crnoj Gori srpski narod“, kaže Marija.
Ona kaže da srpski narod decenijama traže posao. „Oni koji ga, pak dobiju, budu često da su nadničari, grubo zvuči, ali kako drugačije da kažem kad ljudi rade kod privilegovanih u privatnom sektoru, pritom dnevnicu ili platu primaju na ruke, rade na crno. Dakle, građani drugog reda u svojoj državi“, kaže naša sagornica.
Marija se , kaže trudi, da pravedno donese odluku prilikom odlučivanja kome je u datom trenutku pomoć neophodna.
“Da se razumemo, pomoć dobiju i građani druge vere. Uradila sam zajedno akciju sa građanima Tuzi, vrlo korektno, I njima svako poštovanje“, naglašava ona.
Ova humana mlada žena, kaže da često obilazi raseljena lica sa Kosmeta, Krajine a koji su našli utočište u Crnoj Gori.
“ Tu sam naišla na velike probleme. Posebno je bio težak prvi talas korone, granice zatvorene, veći deo raseljenih po svoja primanja ide u Prepolje. Kontaktirala sam ambasadora Srbije u Crnoj Gori dr Vladimira Božovića sa molbom da me primi. Nikad brže nisam dobila odgovor. Dogovor je “pao” odmah, pošli smo u obilazak porodica. Tom prilikom Božović je uručio značajnu novčanu pomoć. Bilo je dogovora za dalju saradnju, ali nažalost njega su proterali“, podsjeća Marija.
Ona kaže da je narod solidaran, bez obzira sto je mnogo puta prevaren.
„Kada je riječ o donacijama, ima tu pomoći iz Srbije, Srba iz dijaspore, srpskih organizacija. Ne ostavljaju me samu ni prijatelji iz Crne Gore, ni oni koji su pobegli odavde zato što su morali, kako mi sad kažemo “ nije ih teren prepoznao”, ističe Marija.
Dodaje da je često na Kosmetu, i da je sa mnogim porodicama tamo svakodnevnom kontaktu.
„Živela sam šest godina gore, ni sada ni tada za nas u našoj državi nije bilo mesta niti mogućnosti. Srbija nam je omogućila pristojne uslove za život. Nedavno sam, nakon božićne radila još jednu akciju za Kosmet, koja još uvek traje. Organizovali smo druženje na trgu u Podgorici, gdje smo doživjeli neprijatnosti ali smo prećutali, njima na čast. Nisam član neke partije, neću nikada ni biti, samo očekujem od nove Vlade da će uraditi nešto i biti pravedni prema nama Srbima u Crnoj Gori. Da ne zaborave da smo mi ovde rođeni, da je ovo naša država, i da nas ne kažnjavaju samo zato što smo Srbi. Naravno da se sankcioniše svaki pripadnik srpskog naroda ako nešto radi protiv zakona i Ustava Crne Gore“, navodi ona.
Za kraj našeg razgovara Marija kaže da sve ovo ne bi mogla sama, te da iza nje stoji tim ljudi koji joj pomaže u humanitarnom radu.
„Moram pomenuti da ne bih mogla sama, iza mene je jedna mala, dobro uigrana ekipa, Aleksandra Boljević koja je zadužena za organizaciju i Igor Vujošević. Ovo je prvi put, inace, da kažem neko slovo za medije, iako često dobijam pozive“, zaključuje Marija za portal IN4S.
Kurir.rs/In4s
NE PROPUSTITE
