Medicinska sestra u Opštoj bolnici “Danilo Prvi” na Cetinju, Ljiljana Jovićević čija je koleginica Nataša Pajović Martinović, prva žrtva ubice Vuka Borilovića, rekla je da je ona bila i ostala anđeo, svaku brigu rešavala je osmehom.
-Ne možemo da pojmimo ovo što se dogodilo njoj i njenoj dečici, ne mogu da poverujem da ih više nema, rekla je Jovićević.
Martinovići su bili podstanari u kući porodice Borilović, tokom prethodna dva meseca, i niko nije slutio da se bliži tragedija.
-Živeli su u kući Vuka Borilovića od juna. Ne znam da je među njima ikada bilo nekih nesporazuma, svađa, razmirica. Nikako ne mogu da shvatim šta se to dogodilo u petak, koliko god da se trudim, ne razumem, počinje prču za Nova.rs Ljiljana.
Miloš Martinović, Natašin muž, otišao je iz kuće Borilovća.
-Ne može on ovo da podnese, ne znam kako će preživeti. Ostao je bez svoje divne Nataše i voljenih sinova u jednom danu. Izolovao se, otišao je u naselje Bajice, gde su ona i deca sahranjeni. Ne možemo ni mi da se osvestimo ovde, u bolnici, ne želimo da se pomirimo sa činjenicom da je više nema, a kako je tek Milošu ne smem ni da zamislim. Niko nije posumnjao da će se desiti ovakva katastrofa, drhtavim glasom priča Ljiljana.
Kako kaže, Borilović nije odavao sliku psihičkog bolesnika.
-Nisam dobro poznavala Vuka. Nisam bila bliska sa tim čovekom. Sretali smo se na slavama kod zajedničkih prijatelja nekoliko puta, i nije odavao sliku psihičkog bolesnika. Nataša nikad ništa ružno za njega nije rekla, pominjala je da su on i žena mirni ljudi, normalni. Nikad se nije desilo da čuju svađu ili bilo kakav nemir u kući Borilovića. Ipak, nešto je sigurno postojalo, čim je krenuo od njih, ali niko ne zna šta se tu tačno dogodilo, priča ova medicinska sestra.
Kako dodaje Nataša je bila zlato.
-Bila je predivna žena, majka, prijateljica, koleginica, brinula je o pacijentima, koji su je obožavali. Sve njene brige rešavala je osmehom. Kod Nataše nikada niste mogli da primetite da ima neki problem. Uvek je na posao dolazila sa nasmejanim licem. Sa pacijentima je bila divna, nežna, a mi smo je ovde, na poslu, mnogo voleli. Bila je mlada, imala je samo 34 godine. Njeni roditelji su neutešni, naglasila je Ljiljana.
A sada se priča o krvnoj osveti, pa kakve su to izmišljotine, ljutito komentariše Ljiljana.
-Živimo u 21. veku, a pominju krvnu osvetu, pa to nema nikakvog smisla. Taj Borilović je ostavio iza sebe malu decu, pa tek bi bila tragedija da se njima sad nešto desi. Strašno je i izgovoriti tako nešto. Žao mi je i njegove dece, šta su ona jadna kriva, dodaje.
Miloš Martinović oprostio se od supruge Nataše i dvojice sinova, sledećim rečima:
“Hvala ti za sve što si uradila za Mašana i Marka. Pokušala si da ih spasiš od ološa koji vas je ubio ni krive ni dužne. Borila si se celoga života za njih i sada ste opet zajedno".
Nataša Pajović Martinović i njeni sinovi stari osam i 11 godina sahranjeni su na lokalnom groblju u Bajicama.
Podsetimo, Nataša, inače medicinska sestra i njeni sinovi bili su prve žrtve Vuka Borilovića. Prema zvaničnim podacima, Borilović je oko 15.30 sati ušao u stan kod svojih podstanara Martinovića i na vratima ubio jedanaestogodišnjeg M., potom njegovog tri godine mlađeg brata, a onda kroz prozor pucao i u njihovu majku Natašu Pajović Martinović.
Kurir.rs/Nova.rs
NE PROPUSTITE
