"LETEO 57 METARA, USTAO KRVAV I PITAO KO JE VOZIO" Poginuo saobraćajni policajac Janko Vlahović, a ostaće dobro upamćen i to po ovome
Kolašina do primorja, Janka su prepoznavali po silueti i zvuku motora. A poznavali su ga i po tome što retko oprašta – bio je pravičan, strog i poštovan. Nisu ga voleli prekršioci, ali su mu se i oni divili.
U saobraćajnoj nezgodi na Vranjini, u sudaru automobila i motora, život je izgubio Janko Vlahović, jedan od najpoznatijih saobraćajnih policajaca koje je ova zemlja ikad imala. Iako je od nedavno bio u penziji, ostao je do poslednjeg dana vjeran onome što je volio najviše – motoru, slobodi puta i bezbednosti. Vlahović je brat bivše predsednice Vrhovnog suda Vesne Medenice.
Rođen u Kolašinu, Janko je najviše vremena u karijeri proveo upravo patrolirajući jednom od najtežih i najzahtevnijih deonica u Crnoj Gori – magistralom uz Moraču i Taru. Taj put, pun klisura, tunela, odrona i nepreglednih krivina, poznavao je kao svoj džep. Za sve vozače, domaće i strane, bio je simbol reda i sigurnosti na tom teškom terenu.
Stizao je gde niko nije mogao, često pre i od hitne pomoći i vatrogasaca, kao presretač na službenom BMW motoru republičke saobraćajne policije. Njegov ,,ulet” na bilo koju tačku Crne Gore bio je spektakl sam po sebi – glasan, brz, odlučan.
Kolašina do primorja, Janka su prepoznavali po silueti i zvuku motora. A poznavali su ga i po tome što retko oprašta – bio je pravičan, strog i poštovan. Nisu ga voleli prekršioci, ali su mu se i oni divili.
Službu je započeo 1984. godine, a već 1987. zadužio prvi službeni motor, ostvarivši dečački san. Više od 600.000 kilometara prešao je službeno, a stotine hiljada privatno, u sedištu svojih dvotočkaša. Njegova veština vožnje bila je legendarna – u poterama, kroz šume, magle, kiše, kroz neprohodno i zaboravljeno. Niko mu nije mogao umaći, pa ni oni kojima se praštalo u svim drugim slučajevima.
Govorio je malo, ali je sve što je trebalo govorila njegova pojava. Nagrađivan je mnogo puta – od države, policije, vojske. Plaketu bezbednosti, najviše policijsko priznanje, dobio je još 1990. godine, potpisanu lično od predsednika Saveznog izvršnog veća Ante Markovića. Bio je šampion u sportu – kao skijaš, strijelac, automobilista. Nije odolio ni bandži skokovima – s mosta na Đurđevića Tari skakao je s istim adrenalinom s kojim je ulazio u svaku poteru.
Njegove nezgode na motoru – od kojih je čudom ostajao živ i čitav – samo su dodale težinu legendi. Jedna od njih, kada je leteo 57 metara nakon iznenadnog izlaska automobila iz kolone, i dalje se prepričava. Ustao je krvav, pao bez svesti, pa opet ustao i pitao ko je vozio. Nije praštao bezobrazluk, čak ni na magistrali.
Kurir.rs/RTCG
· Reaguj
SERIJA VAŽNIH SASTANAKA U PRAGU: Predsednik Vučić razgovarao sa Miroslavom Lajčakom, čeka se obraćanje na forumu