Dogodilo se to, kako prenose hrvatski mediji, nakon sastanka u Dejtonu, a ubrzo nakon toga su i preminuli. I u februaru 2001. godine, takođe od raka, umro je Zvonimir Červenko, načelnik Generalštaba Hrvatske vojske u “Oluji”.
Teoriju da su da su Tuđman i Šušak ubijeni, a zaraženi u Dejtonu, izneo je još davne 2002. godine hrvatski političar Ljubo Ćesić Rojs.
“Čvrsto verujem da su pokojni predsednik Franjo Tuđman i ministar Gojko Šušak otrovani u Dejtonu. Obojici se rak na malom mozgu pojavio istog dana, minuta i sata. Može li to biti slučajnost?” Slučajno sigurno nije, ali velom tajne ostaće obavijena istina i razlozi njihovog ubistva…" rekao je
Ova teorija potkrepljena je i spiskom predsednka u svetu koji su umrli su upravo od raka. Čini se, kako se navodi, da ipak iza svega stoji tajna tehnologija koja je u rukama SAD-a već godinama, a pomoću koje se uređuje svet po njihovoj volji.
Tako se navodi da je tokom istrage koju je 1975. godine sproveo “Specijlani odbor američkog senata” u vezi sa zaverom ubijanja stranih vođa, otkriveno da je CIA proizvela i posedovala pištolj s otrovnim strelicama koji uzrokuje srčani napad i karcinom.
Kada je krajem 2011. godine u svom godišnjem obraćanju vojsci predsednik Venecule Ugo Čavez rekao da postoji mogućnost da SAD poseduje tajno, visoko tehnološki razvijeno oružje kojim je moguće “zaraziti” ljude karcinomom, mnogi su na ovu njegovu izjavu koju su prenele svetske agencije samo odmahnuli rukom, odmah je svrstavajući u kategoriju “bombastičnih” i “živopisnih” tvrdnji po kojima je Čavez bio poznat.
Međutim, oni malobrojni koji su obratili pažnju na njegovo upozorenje primetili su da je vrlo teško objasniti šta se događa s predsednicima južnoameričkih država među kojima je zavladala prava “epidemija” raka. Na tom spisku koji je poduži nalaize se:
1. Kristina Kiršner, predsednica Argentine, koja je obolela od raka štitne žlezde, a koja je na tom mestu nasledila svog supruga 2. Nestora Kiršnera, obolelog od raka creva
3. Olanta Umala, predsednik Perua (rak želuca)
4. Luiz Inasio Lula de Silva, bivši predsednik Brazila (rak grkljana)
5. Dilma Rousef, predsednica Brazila (rak limfnih žlezda)
6. Fernando Lugo, bivši predsednik Paragvaja (rak limfnih žlezda)
7. Evo Morales, predsednik Bolivije (nazalni rak)
Ovom spisku se dodaju i sam Ugo Čavez Chavez, kao i kubanski predsednik Fidel Kastro.
Upravo je Fidel Kastro, koji je vodio dugogodišnju borbu s rakom, bio taj koji je upozorio Čaveza na opasnost, rekavši mu da dobro pazi što jede i pije jer postoji visoko razvijena tehnologija kojom se može izazvati rak kod ljudi, koju CIA koristi za eliminisanje svojih političkih protivnika.
“Fidel mi je uvek govorio: Chavez, čuvaj se. Ti ljudi su razvili tehnologiju… Pazi šta jedeš i šta ti daju da jedeš… dovoljna je jedna iglica i mogu ti ubrizgati bilo šta”, preneo je Čavez reči svog prijatelja Kastra, koji je preživio nebrojene pokušaje atentata.
Kvame Ture, nekadašnji radikalni vođa Crnih pantera, sve do svoje smrti tvrdio da ga je CIA otrovala karcinomom. On je umro od raka prostate u svojoj pedeset i sedmoj godini, a po rečima njegovih prijatelja, nikada nije ni pio ni pušio, bavio se plivanjem, vežbao je svakog dana i vodio računa o svom zdravlju.
Džek Rubi koji je ubio Lija Harvija Osvalda, atentatora na američkog predsednika Džona Kenedija, umro je od raka pluća 1967. godine. Ono što je neobično jeste to što su kod njega prilikom autopsije otkrivene maligne ćelije koje nisu poticale iz respiratornog sistema. Rubi je članovima svoje porodice pre smrti rekao da mu je neka kancerogena supstanca ubrizgana u zatvoru kada je inekcijama lečen od gripa.
Upotreba otrova, kancerogenih supstanci, virusa i bakterija je verovatno samo vrh ledenog brega. U vreme ogromnog tehnološkog napretka, kako javnog, tako i tajnog, upotreba različitog oružja ne predstavlja više samo domen naučno-fantastičnih filmova.
Poduži je spisak i srpskih zvaničnika koji su u Hagu ili nakon njega umrli od karcinoma. Pored sumnjivih okolnosti pod kojima je umro Slobodan Milošević, za koje su mnogi tvrdili da je u pitanju trovanje, za mnoge "haške smrti" se navodi kancer kao uzrok:
Bivši predsednik Republike Srpske Goran Hadžić pušten je 2015. godine na neodređeno vreme, i to zbog tumora na mozgu, i preminuo je polovinom 2016. godine.
General Đorđe Đukić, koji je bio optužen za zločine protiv čovečnosti, pušten je iz haškog pritvora 1996. zbog karcinoma, nakon čega je odmah primljen na VMA u Beogradu. Tu je preminuo samo mesec dana nakon puštanja.
Načelnik Generalštaba VRS Momir Talić, optužen za genocid u Bosanskoj Krajini, pušten je 2002. godine da se brani sa slobode. Međutim, on je bolovao od karcinoma pluća i preminuo godinu dana kasnije.
General-major Mile Mrkšić, koji je u Hagu osuđen za masovna ubistva na Ovčari, preminuo je 2015. godine u zatvorskoj bolnici u Portugalu, a bolovao je od karcinoma pluća.
Kurir.rs / Dnevno.hr
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
