"Najpre sam u aprilu na tri meseca otišao u Nemačku, poznata priča, trbuhom za kruhom. Snašao sam se i u julu su za mnom došli žena i dvoje dece. Od tada je naš stan prazan. Ne želimo da ga iznajmljujemo. Poslali smo dopis u Vodovod da u stanu neće minimalno godinu dana biti nikoga i smatrali kako smo time rešili problem s računima i da ćemo ubuduće plaćati samo paušal. No nedavno nas je kontaktirao rođak koji je došao da obiđe stan i rekao nam kako imamo gotovo 600 kuna (oko 80 evra) duga za vodu. Ostao sam šokiran. Pa u stanu nema nikoga! Ne mislim da plaćam vodu koju je neko drugi potrošio!", ogorčeno priča Osječanin s berlinskom adresom.
Naime, zbog niza tehničkih problema stanari stambenih zgrada uglavnom nemaju ugrađene pojedinačne vodomere, a u ukupnoj populaciji vlasnika, na primer, jedne stambene zgrade nema dovoljno sloge i/ili razumevanja da se za prazne stanove ne naplaćuje potrošnja vode.
"S jedne strane, problem je neznanje stanara da, ako duže vreme neće boraviti u stanu, isporuku vode ne mogu "odjaviti" u Vodovodu, nego da o plaćanju moraju postići dogovor s ostalim stanarima. Trebalo bi da svoj odlazak najave predstavniku stanara, a on bi onda trebalo da organizuje sastanak i prikupi saglasnost većine stanara da onaj čiji će stan biti prazan za vodu plaća samo paušal. Tu dolazimo do niza drugih problema. Ako predstavnik stanara i pokaže dobru volju, u većim je zgradama problem što ne može nikako da okupi ljude na sastanku. Problem je, opet u većim zgradama, i što su stanari puni nepoverenja prema komšijama jer se, zbog loših iskustava, boje da će se u prazani stan za neko vreme useliti podstanari a da to niko i ne primeti. Jer i to se događa", kaže Vlasta Auguštin iz Udruženja stanara Hrvatske i dodaje kako bi sigurno bilo manje problema kada bi svaka stambena jedinica imala individualni vodomer.
Kurir.rs/ Glas Slavonije
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
