Najnovije vesti

BILA JE GASTARBAJTERKA SAMO DVA MESECA I PREKIPELO JOJ Šokantna ispovest Hrvatice (42) koja je živela u Irskoj: Spolja je sve ok, ali kada se ŽIVI DUŽE, IDILA NESTAJE
Foto: Shutterstock

bruka

BILA JE GASTARBAJTERKA SAMO DVA MESECA I PREKIPELO JOJ Šokantna ispovest Hrvatice (42) koja je živela u Irskoj: Spolja je sve ok, ali kada se ŽIVI DUŽE, IDILA NESTAJE

Hrvatska

Adrijana Ružička je u potrazi za boljim životom i većom zaradom otišla u Irsku, ali se nakon samo dva meseca vratila u Hrvatsku.

I dok su se mnogi iselili iz Hrvatske i nemaju nameru da se vraćaju u domovinu, Adrijana Ružička ispričala je za DW svoju priču o tome kako je u iseljeničkom talasu prošle godine otputovala u Irsku zbog bolje zarade, ali se nakon samo dva meseca rada odlučila da vrati kući zbog ljubavi prema porodici.

 

Adrijana Ružička (40), inače Virovitičanka iz Zagreba, nezadovoljna malom platom koju je zarađivala kao knjigovođa, kaže da je u Irsku otišla iz uverenja da će tamo osigurati bolje uslove za život, ali onda je shvatila koji su njeni životni prioriteti. “Kad odeš iz svoje zemlje i nađeš se sam u tuđoj, kad se odvojiš od porodice i prijatelja, shvatiš da ti previše nedostaju i da ti ne treba novac da budeš srećna. Shvatila sam da su mi porodica i kuća izvor lične sreće i da ne želim imati razdvojenu porodicu i propustiti sinovu diplomu, a danas-sutra i njegovu ženidbu i unuke. Nedostajali su mi suprug i sin toliko da mi je srce pucalo i svaki dan sam plakala. Osim toga, jedinica sam, a roditelji mi stare pa mi nije bilo prihvatljivo ni da im ne mogu pomoći kad me zatrebaju.”

Budući da su podstanari, odlaskom na rad u Irsku mislila je da reši stambeno pitanje i osigura starost. “Mediji su mnogo izveštavali o ljudima koji su se odselili u inostranstvo, a oni su govorili da ima posla i da se dobro zarađuje. Stekla sam dojam da je svima koji su otišli super – ljudi si kupuju automobile, dobro žive, štede. Preko noći sam odlučila da odem u Irsku i rekla sebi ‘idem nešto napraviti od svog života'”, kaže Adrijana i dodaje da je plan bio da joj se suprug pridruži za nekoliko meseci.

 

Uz pomoć prijatelja pronašla je posao i stan s cimerkom iz Hrvatske u turističkom gradu Kiarniju, južno od Dablina, gde se zaposlila kao sobarica u jednom od velikih hotela. Radni uslovi su bili dobri, 40 sati rada nedeljno, osam sati dnevno. Imala je plaću daleko višu od one koju je zarađivala u Hrvatskoj, 1600 evra bruto, međutim to je u Irskoj bio minimalac, nedovoljan da sa strane stavi neku značajniju svotu novca.

“Bruto primanja su mi bila 1600 evra, a neto plata mi je iznosila 1420 evra, stan sam plaćala 450, režije još 400 evra i kad oduzmete još i troškove za hranu, ostane vam 200-300 evra, a to je s njihovim cenama kao da vam u Hrvatskoj od mesečne plate ostane 200-300 kuna. Plata u Irskoj jeste tri puta veća, ali su trostruko skuplji stan, režije, hrana i ostali troškovi. Sve je jako skupo: najjeftinija kafa dođe četiri evra, pivo pet, a hamburger 13 evra. Sve zdravstvene usluge moraju da se plati – vađenje krvi košta 25 evra, pregled lekara 50 evra. U početku nisam plaćala zdravstveno osiguranje jer smo se planirali osigurati porodično kad suprug dođe u Irsku”, kaže Adrijana kojoj se nije bilo lako da se privikne na irsku hranu i skupo grejanje na struju i drva.

 

Nakon dva meseca života u Irskoj, shvatila je da se njoj i suprugu, koji u Hrvatskoj ima dobar posao, uopšte ne bi isplatilo stalno preseljenje i da ne bi mnogo uštedeli. “U Irskoj bismo morali da plaćamo stan (i to bismo morali živeti s još nekim jer su stanovi strašno skupi) i životne troškove za nas dvoje. U Hrvatskoj bismo i dalje morali plaćati stan i životne troškove sinu studentu, pa kad se to sve stavi na papir, nije isplativo. Pored svega, morali bismo raditi niže plaćene, lošije poslove nego što ih radimo u Hrvatskoj”, ističe Adrijana.

Ipak, kaže da su rad i život u Irskoj dobri za sve koji u Hrvatskoj nisu mogli pronaći posao i posebno za mlade ljude koji tek započinju samostalan život. Sa srednjom stručnom spremom nije moguće birati poslove i uglavnom se radi za minimalac, ali oni koji imaju visoko obrazovanje i stručni su mogu pronaći i dobro plaćene poslove. Adrijana takođe tvrdi da se bolja radna mesta daju pre svega Ircima, tako da se doseljenici moraju dugo dokazivati da bi došli do boljeg posla.

Nije joj žao što je otišla u Irsku jer je naučila mnogo o sebi, kako se zauzeti za sebe, a naučila je i da štedeti. Osim jednostavnih i brzih administrativnih postupaka, oduševilo je što pri otvaranju tekućeg računa u banci odmah ponude štedni račun bez naknade, tako da se stimuliše štednja. “Kad sam se vratila u Hrvatsku htela sam odmah s tekućim otvoriti i štedni račun, ali mi je banka to htela zaračunati 15 kuna mesečno. Ali, to me nije zaustavilo u nameri da štedim”, naglašava Adrijana.

 

Adrijana je nakon povratka u Zagreb odmah pronašla novi posao. Da stvar bude još bolja, posao je s višom platom i novom životnom perspektivom. “Ipak je najvažnije da si sretan i zadovoljan, ma gde da se nalaziš i što god da radiš. Moj je izbor ipak bila moja domovina”, zaključuje Adrijana za DW.

 

Kurir.rs/Net.hr

Foto: Shuterstock

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...