Dakle, najmanje dvojica radnika i kolega znali su za seksualno uznemiravanje, ali nisu ništa preduzeli.
To je objavio Jutarnji list dodajući kako se Škarina žrtva požalila nadređenom u klubu pre nego što je išla službena prijava policiji i da je to navedeno i u prijavi policiji i Kancelariji za ravnopravnost polova.
Kancelarija pravobranioca za ravnopravnost polova najavio je da će sve istražiti i zatražiti objašnjenje oko toga što su u AK Siget preduzeli zbog optužbi za polno uznemiravanje.
Pravobranitelj za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić ranije je u odgovoru za Index navela da im se žrtva silovanja, zaposlena AK Siget, javila nakon što je policija uputila na to.
"U konkretnom slučaju pravobranitelj za ravnopravnost polova već sprovodi ispitni postupak na osnovu nadležnosti, a koordinirano i u sinergiji s policijom koja je i samu žrtvu uputila da se, osim prijave njima za krivično delo silovanja, obrati i našoj instituciji, što je ona i učinila", kazala je Ljubičić.
Ona je negiaala da je ranije primila neku prijavu protiv Škare.
Takođe je navela da je u 2018. godini broj prijava za polno uznemiravanje rastao. Od ukupno 458 pritužbi građana i građanki u 2018. godini na kojima je radila, 121 pritužba odnosila se na neki od oblika polne diskriminacije u području zapošljavanja i rada (26,4 odsto), od čega se 39 pritužbi (32,3 odsto) odnosilo na diskriminacione osnove iz čl. 8. Zakona o ravnopravnosti polova – uznemiravanje i polno uznemiravanje.
Pravobraniteljka naglašava kako je u 2018. registrirala trend blagog porasta broja pritužbi za polno uznemiravanje iz čl. 156. Kaznenog zakona, a koji za to krivično delo propisuje kaznu zatvora do jedne godine. Uslov za primenu ovog člana Krivičnog zakona na počinioce jeste odnos nadređenosti i/ili zavisnosti između počinioca i žrtve.
"Ona je skupila dovoljno hrabrosti da prijavi Škaru, međutim istovremeno treba razmišljati o ženama koje su bile u istoj ili sličnoj situaciji pa su odlazile iz Autokluba, puno ih je davalo otkaze upravo zbog seksualnog nasilja. U Autoklubu su radile od 2 nedelje do 2 meseca, više se nisu zadržavale, a čula sam da će se neke žene takođe odlučile na prijavu. Mnoge se boje. Čini mi se da je to univerzalan problem, imamo situaciju da smo zemlja u kojoj pravosuđe dobro radi, a imamo moćnike koji misle da mogu raditi što žele jer su zaštićeni političkom strankom. Ono što je isplivalo je da ona nije jedina žrtva", rekla je pre nedelju dana za Index Maja Mamula, osnivačica i koordinatorica Ženske sobe – Centra za seksualna prava u partnerstvu koja preko 25 godina radi sa žrtvama seksualnog nasilja. Navodi kako je u ovom slučaju fascinantno to da je Škaro, nakon što je saznao da ga je žrtva prijavila, pobegao u BiH te se, govori nam, tek nakon što je izdana poternica za njim i na nagovor advokata vratio u zemlju.
"On je mene bukvalno napao s leđa, uhvatio me oko struka, nabio me na sebe i u tom trenutku mi je ruku stavio u grudnjak. Obe ruke stavio mi je iza leđa, stavio me u klinč, s levom rukom je držao moje obe ruke, situacija je bila da se nisam mogla istrgnuti. Molila sam ga da prestane, onda mi je rekao da 'nemam ja šta da govorim da prekine, ja ću radit šta ja hoću, a budeš li nastavila, baciću te na krevet i silovaću te"', prepričala je žena za Provjereno.
Samo nekoliko sati nakon podnošenja prijave žrtva je, prema sopstvenim tvrdnjama, dobila Škarinu poruku s pitanjem: “Kako su ti deca?”. U međuvremenu joj je, dok je boravio u susednoj BiH, preko posrednika nudio 80.000 evra “za šutnju”, što je ona odbila.
Kurir.rs/Index.hr Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
