Ona se u zrelim godinama odlučila da se iseli jer ju je atmosfera u Hrvatskoj, pre svega beznađe i opšta korupcija, naterala na to.
Danas radi kao asistent menadžera bara u Kilarniju, gradiću s oko 15.000 ljudi, i kaže da joj je jedini problem bio da se navikne na vreme - sve ostalo je odlično.
"Nisam loše živela ni u Hrvatskoj, ali ovde sam za sedam meseci postigla više nego kod kuće za pet godina", kaže ona. Oduševilo ju je to što poslodavci u Irskoj nemaju predrasuda prema godinama - posao je našla odmah.
"Možete li da zamislite zemlju u kojoj se ceni rad i čovek bez obzira na doba, pol, rasu i veru? E, to je Irska! Možete li da zamislite da običan radnik na minimalcu, kad poplaća sve, svakog meseca može da uštedi bar 500 evra ako se ne hrani po restoranima? Ako je štedljiviji, onda čak i više, što ispadne minimalno 6.000 evra godišnje", objašnjava ona.
"Nema računa za vodu! Većina stvari za koje se u Hrvatskoj čeka u beskonačnim redovima obavlja se od kuće s laptopa! Radiš do 22? Nema problema, dođi na tehnički autom u 23. Žensko si? Ok, osiguranje za auto je automatski 30 odsto jeftinije zato što statistika kaže da žene vozači prave manje prekršaja. Za sina kompletan vozački ispit - 470 evra! Njegova nedeljna plata! Ponavljam, nedeljna, ne mesečna!", oduševljava se ona.
Početak je bio težak, ali brzo se prilagodila. Za pet meseci je napredovala.
"Ako vide da si dobar radnik, odmah ti ponude veću platu i još bolje uslove, samo da ostaneš kod njih. Uz rad se brzo i lako napreduje. A menadžeri i šefovi? Oni ne idu okolo dignutog nosa nego rade više od običnih radnika i to sve: ako treba odneti đubre, odneće ga bez problema. Ako nešto treba da se očisti, odmah hvataju krpu ili metlu, a prema podređenima se odnose s poštovanjem. Svojim primerom pokazuju kako se radi, a onda ni podređenima nije teško da obavljaju svoje poslove", ispričala je.
Ruti-Hedviga kaže da su cene hrane, kućnih potrepština i goriva iste kao u Hrvatskoj, ali da se funkcioniše drugačije.
Kilarni
"Kuća s dve spavaće sobe s režijama ispadne oko 900 evra mesečno, što je otprilike minimalac za dve nedelje. Međutim, sve što se radi više od 36 sati nedeljno je i više plaćeno. Radna nedelja je plus 30-40 odsto na osnovicu. Rad praznikom plaža se kao i rad nedeljom, a kao bonus daju ti i slobodan dan. Kupili smo osiguranje i sve ostalo za dva automobila mlađa od 10 godina, što u Hrvatskoj ne bi mogli da priuštimo sebi. Bili smo dva puta u poseti Hrvatskoj, živimo dobro i uštedimo. Ništa nam ne nedostaje. Samo treba raditi", kaže ona.
Što se mana tiče, kaže da kutija najjeftinijih cigareta košta 12 evra - pa ko voli, nek izvoli.
Bolje u pabu u Irskoj nego kao psihoog u Hrvatskoj
"Ja radije za devet evra kupim kilogram prave, domaće janjetine. Sve što je irsko po prodavnicama otkupljeno je od domaćih proizvođača", objašnjava ona.
"Moj sin napuniće sada 20 godina, ovde je godinu dana i prijavio se na proleće na irsku vojnu akademiju jer će na taj način ubrzano dobiti državljanstvo. Ono se, inače, dobija za pet godina. Odlučila sam da ostanem ovde i da apliciram za državljanstvo. Inače, sin mi je po struci geolog, radi u hotelu od pet zvezdica kao koktel-majstor i kad napuni 20 godina, to jest za mesec dana, postaće supervizor", ispričala je ona za Slobodnu Dalmanciju.
Kurir.rs/24sata.hr
NE PROPUSTITE
