Najnovije vesti

PROGOVORIO JEDAN OD NAJBOLJIH HRVATSKIH LEKARA! Sve o koronavirusu, vakcinama, farmaceutskoj industriji... BEZ CENZURE!
Foto: Printscreen Youtube

PROF. DR IGOR FRANCETIĆ

PROGOVORIO JEDAN OD NAJBOLJIH HRVATSKIH LEKARA! Sve o koronavirusu, vakcinama, farmaceutskoj industriji... BEZ CENZURE!

Hrvatska

Povod za razgovor s prof. dr Igorom Francetićem, najboljim hrvatskim specijalistom za kliničku farmakologiju i internu medicinu bila je epidemija koronavirusa koje je izbila u Kini.

Doktor Francetić je redovni je profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu i već decenijama procenjuje delotvornost raznih vrsta lekova, pomaže lekarima da izaberu optimalan lek i najbolju kombinaciju lekova.

Na početku razgovora zanimalo nas da li je tačno da bi koronavirus mogao biti jednako smrtonosan kao i epidemija španskog gripa gripe koji je 1918. odneo između 50 i 100 miliona ljudskih života?

Epidemija koronavirusa ne može se uspoređivati sa španskim gripom. On je imao visoku smrtnost zbog toga što je tada velika većina stanovništva živela u vrlo bednim uslovima, što se loše hranila, što se nisu znale opšte mere, kao što je dobra hidratacija, snižavanje temperature, izbegavanje bilo kakvog fizičkog napora. Međutim, pogrešno je na početku epidemije koronavirusa meriti njenu smrtnost jer tada najčešće obolijevaju najranjivije grupe, oni koji su najmanje otporni, stariji ljudi, hronični bolesnici. Prave razmere smrtnosti mogu se utvrditi tek kad epidemija prođe i kad se u tu brojku uključe svi oboleli, od mladih i zdravih do starih i hroničnih bolesnika.

Može li se predvideti koliko će trajati epidemija koronavirusa?

Postoje matematički modeli kojima se može izračunati kada će epidemija doći do vrhunca, koliko je opasna po novo obolele i koliko će trajati. Za koronavirus, međutim, takva su predviđanja vrlo nezahvalna jer je situacija bitno različita od ranijih epidemija. Ponajpre zbog toga što je izvor epidemije u gradu sa 11 miliona stanovnika te u provinciji koja ima 60 miliona ljudi. Koliko god ne sumnjamo u verodostojnost objavljenih informacija ipak postoji mogućnost da one nisu do kraja tačne.

Da se na vreme poverovalo mladom lekaru koji je prvi prepoznao simptome epidemije tada bi broj obolelih bio znatno manji, ovako je epidemija eksplodirala geometrijskom progresijom. S druge strane jedino su Kinezi, s obzirom na način funkcionisanja te države, mogli staviti 11 milionski grad u potpuni karantin. Nezamislivo je da bi se to moglo uraditi u Njujorku.

Koliko će trebati vremena da se pronađe lek za koronavirus?

Nema delotvornog leka koji bi izlečio bilo koju virusnu infekciju, ima samo lekova koji viruse usporavaju, ali izlečenja nema. Stoga ne čudi kad biolozi tvrde da će čovečanstvo pre stradati od virusa, a ne od nuklearnog oružja.

A šta će biti sa vakcinom?

Pronaći vakcinu za virusnu infekciju nije toliko problem. To je tehnologija manje više svladala. Potrebno je utvrditi antigen, odnosno molekul koji podstiče stvaranje antitiela, utvrditi njenu strukturu nakon čega se može formirati vakcina. Pojednostavljeno rečeno, to se može uporediti stavljanjem ključa u bravu. U virusu postoji brava za koju se napravi ključ koji ulazi u nju te blokira životne funkcije virusa. Takođe sprečava njegovo razmnožavanje u ljudskom organizmu.

Zašto je onda potrebno toliko dugo vremena da se pronađe vakcina?

Zbog toga što se nakon pronalaska vakcine mora jasno utvrditi njegova klinička delotvornost. A to je puno duži postupak. Problem je što se delotvornost vakcine ne može ispitivati na obolelima. Zbog toga takva ispitivanju traju minimum godinu, godinu i po dana kako bi se tačno utvrdila delotvornost takve vakcine. Sledeći je problem sposobnost virusa da se menja, pa se može dogoditi da vakcina koja će se eventualno pokazati vrlo uspešnom za ovaj tip koronavirusa, kod sledeće epidemije ne bude tako efikasna jer se promenila antigen struktura koronavirusa.

Nije malo onih koji smatraju da farmaceutske kompanije ne ulažu previše truda i novca u pronalaske novih lekova. U poslednje doba na tržištu se godišnje pojavi jedva između 20 i 25 novih lekova, od čega je svega kod dva ili tri ostvaren značajan napredak.

Gruba računica govori da se u svetu godišnje troši oko 800 milijardi dolara na lekove. To je doista veliki novac, pa ne čudi što je farmaceutska industrija jedna od profitabilnijih. Ali, to se u posljednje doba menja. Profiti više nisu tako veliki kao nekad pa farmaceutske kompanije nemaju dovoljno novca za pokrivanje svih područja, od kardiologije i pulmologije do onkologije. Stoga su prisiljene da se specijalizuju samo za određena područja. Istovremeno, njihovi su istraživački instituti postali preveliki i pretromi pa se velikim kompanijama više isplati kupovati manje kompanije koje su otkrile atraktivan lek, nego trošiti novac na sopstvene istraživačke institute.

Stiče se utisak da farmaceutske kompanije sve to rade ponajviše kako bi povećale svoje profite.

Postoje dvostruki standardi prema farmaceutskoj industriji: s jedne strane ona otkrivajući nove lekove spašava živote i povećava kvalitet života ljudi te se zbog toga od nje očekuje da budu sentimentalna. Istovremeno, ona na tržištu funkcioniše kao svaka druga industrija koja ima zadatak da ostvari zaradu. Nekada su države davale subvencije ili olakšice za lekove na kojima se nije zarađivalo, ali ta su vremena daleko iza nas.

Zašto postoji toliko puno lekova za visok pritisak?

Zato što su razlike između starih i novih lekova za lečenje hipertenzije za većinu bolesnika srazmerno male. Za neke pacijente novi lek je zaista bolji.

Šta je sa antibioticima?

To je područje od manjeg interesa za farmaceutsku industriju. Jedan od razloga zašto se sporo pojavljuju novi antibiotici je u tome što se antibakterijski lekovi po pravilu primenjuju kroz kraće vreme, 5 do 10 dana, nekoliko puta tokom života. Dakle njihova je potrošnja značajno manja nego npr antihipertenziva, hipolipemika, antidijabetika, antidepresiva koji, kad se jednom prepišu, moraju se uzimati doživotno. Sasvim je razumljivo u koje će područje farmaceutska industrija usmeriti istraživanja.

Ali preterano uzimanje antibiotika smanjuje njihovu delotvornost?

Svetska zdravstvena organizacije, WHO, 2010., proglasila je rezistenciju bakterija na antibiotike jednim od najvećih zdravstvenih problema sveta. Situacija se od tada međutim nije promenila. Dva su razloga za to. Lekari su preširoke ruke kod propisivanja antibiotika. Razlog tome su i sami pacijenti koji traže antibiotike kako bi ih za svaki slučaj imali kod kuće. Drugi je problem što ljudi smatraju da je povišena telesna temperature siguran znak bakterijske infekcije i dovoljan razlog za primjenu antibiotika. Ali povišenu telesnu temperature mnogo češće uzrokuju virusne infekcije, a kako smo već spomenuli, antibiotici na viruse ne deluju.

Kurir.rs/Telegram.hr

 POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...