Brojni Hrvati učestvovali su kao "mule", "kuriri" ili organizatori srednjeg ranga u međunarodnim lancima krijumčarenja droge. Često sarađuju sa Srbima, Crnogorcima i Albancima.
Organizacije za krijumčarenje kokaina danas su najviše potrebne za mornare. Argentina, Čile, Peru - svi imaju luke. Brazil ima nekoliko, najpoznatiji je Santos, zatim Rio de Žaneiro, gde dolazi gomila kruzera. Ova krstarenja se jednog dana moraju vratiti u Evropu i verujte mi da postoji velika verovatnoća da na tom kruzeru postoji velika količina nečega. To zavisi od mornara - da li ste ga uspešno zaposlili ili mu dali dobru cenu. Na primer, dok sam legao (2007-2014) kilogram kokaina koštao je pet hiljada dolara. Dakle, stavite 10 funti na brod, to je 50.000 dolara.
Međutim, kako ni mornari nisu budale, neki se slažu da će im biti plaćene delom u gotovini, a delom u robi. U Brazilu se kilogram čistog kokaina može kupiti za 2.500 do 2.800 dolara, u Peruu za 2.200, u Boliviji 2.200-25.500 za savršenu robu, a u Evropi se prodaje za 32.000 do 35.000 evra, pri čemu taj kilogram radi 'barem kilogram i po. Kada sam prvi put krenuo s robom, imao sam pravo uzimati 100 grama od svakog kilograma i zarađivao sam više od tog čistog kokaina nego što sam dobio novac za krijumčarenje", rekao je Hrvat koji je u brazilskom zatvoru zatvoren zbog krijumčarenja kokaina.
Preduzetnički dvojac iz Sesveta smislio je originalnu ideju kako obogatiti kokain. Početkom 2008. Jorg Gunter N. odleteo je u Karakas, glavni grad Venecuele, kako bi nabavio lekove. Dok je kupovao drogu, opljačkan je i teško povređen, pa se nakon višemesečnog liječenja vratio u Hrvatsku. Ali dvojac nije odustao od svojih snova. Tada je krenuo njegov prijatelj Boro Z, ali, upućen Jorgovim lošim iskustvom u Venecueli, odlučio je da kupi drogu u Peruu.
U tome je uspeo, ali tokom kontrole na aerodromu u Limi, kada je trebalo da se ukrca u avion za Evropu, policija je pronašla drogu u njemu i on je završio u zatvoru. Ali nemirni preduzetnik pronašao je u njemu sjajnu vezu da kupi kokain i odlučio je da se bavi tim poslom. Pozvao je prijatelja u Sesvete mobilnim telefonom prokrijumčarenim u zatvor i dogovorio se s njim da će kokain poslati poštom iz zatvora, a Jorg će mu novac poslati Vestern Union. Stigavši u poštu po paket sa 30 grama kokaina, Jorg je bio iznenađen 21. jula 2008. godine, kada mu je policija lisicama na rukama. Nije se pobrinuo da hrvatska policija budno pazi na sve pakete iz zemalja Južne Amerike, a paket koji je poslan iz državnog zatvora u Limi verovatno je bio jedini koji je tog meseca stigao u poštu u Sesvetama.
Emil N. se 2010. odlučio za drugačiju taktiku. Kokain je kupio od nepoznatog trgovca u Južnoj Americi.
"Dobio sam ponudu putem Interneta, dva ili dva meseca pre realizacije, da uzmem paket iz Argentine i primim u njemu lekove. Po prijemu, paket sam trebao proslediti trećoj osobi i za to sam dobio novčanu nagradu od 1.500 evra. Pošto živim sa roditeljima i nemam lični prihod, ovo mi se činilo kao dobra ponuda. Pre toga sam iznajmio stan i tih 1500 evra bila bi moja najamnina na šest mjeseci. Međutim, kako se vreme primanja paketa približavalo, počeo sam da paničim, pa sam zatražio od prijatelja da preuzme paket, za šta sam mu obećao novčanu nagradu. Rekao sam mu da sam iznajmio stan i da se u njemu nisam registrovao i da će mi učiniti veliku uslugu primajući paket na njegovu adresu.
Nisam mu rekao šta je u paketu. Uhapšen je nakon što je pošta u zagrebačkoj Branimirovoj pokušala pokupiti paket koji sadrži 430 grama kokaina - Emil N. se branio na sudu.
"Bojim se za sigurnost svoje porodice i vrlo je verovatno da su podaci koje sam imao o toj osobi lažni. Nisam znala kome i kada treba da isporučim lekove. Rečeno mi je da ću tek kad primim paket, e-mailom dobiti poruku kome i kada treba da dostavim drogu - Emil N. se branio na sudu, gde su pretražili stan i pronašli 37 grama hašiša. Za kokain i hašiš osuđen je na dve godine zatvora. Poštu je koristio i Luka J., koji je iz Argentine naručio „slikovnicu“, koju je platio skoro 10.000 evra. Ali kada je pošiljka sa 100 grama kvalitetnog kokaina stigla na aerodrom u Frankfurtu, gde je trebalo da se ukrca na let za Zagreb, policijski pas je reagovao na paket, koji su potom stavili pod „lupu“.
Nemački policajci obavestili su hrvatske kolege da paket droge putuje u Zagreb. Odeljenje za droge u pošti postavilo je „konobaricu“. Dva puna dana, istražitelji u civilnoj odeći čekali su da klijent preuzme „slikovnicu“. Uznemiren što je morao da čeka kada mu je zaposleni na šalteru rekao da je samo malo strpljiv, Luka J. nervozno se požalio: „Gde je moj paket? Dajte mi svoj paket. " Ali umesto paketa, stavili su mu lisice.
Zoran J. 10. marta 2012. iz Venecije preko Lisabona otputovao je u Venecuelu gde je boravio do 15. aprila. Potom se vratio u Veneciju preko Lisabona. Iz Italije je vozom krenuo za Zagreb. Ali pre toga, on je umotao 50 grama kokaina u kapsule od lateksa i progutao deo tih kapsula. Uhapšen je 17. aprila 2012. oko 14 sati na Trgu kralja Tomislava u Zagrebu. Deo droge već je predao policajcima koji su ga uhapsili. Bilo je 9,79 grama kokaina skrivenog u njegovoj lijevoj patici, a droga je bila u kesi od lateksa.
Potom su policajci odveli Zorana J., koji je najverovatnije uhapšen posle izveštaja nekih stranih agencija specijalizovanih za borbu protiv narkotika, u KBC Rebro. Tamo je od večeri do narednog popodneva izbacio još četiri paketića kokaina, a bilo je to ukupno 39,76 grama. S obzirom na količinu droge koju je imao u stomaku, sreća je da je preživeo. Da mu se pukla bilo koja od četiri lateks kapsule u stomaku, verovatno bi bio mrtav. Dobio je četiri godine zatvora zbog 50 grama kokaina.
Osman D. iz Cazina i njegova tadašnja supruga iz Rijeke uhapšeni su u novembru 2005. godine zbog sumnje da su umešani u krijumčarenje oko kilograma visokokvalitetnog kokaina, koji se švercovao iz Argentine u Hrvatsku kao paket redovnom poštom. Tada je procijenjeno da će kokain u uličnoj prodaji, dodavanjem različitih aditiva, dostići cenu od oko dva miliona kuna. Kanal krijumčarenja kroz koji je putovao kokain išao je sa aerodroma u Buenos Ajresu preko Frankfurta do Zagreba i potom putem do Rijeke. Kokain je bio upakovan u kutiju patika sa čajevima i igračkama.
Policija je uhapsila pet Riječana i Cazina na raznim riječkim adresama. Osman D. i njegova tadašnja supruga, čija se baka obraćala pošiljkom kokaina, takođe su završili u pritvoru. Na kraju je Županijski sud osudio samo Osmana jer su procenili da je on jedini koji je imao kontakte sa stranim zemljama i da tako veliku količinu droge može da naruči samo osoba dobro poznata sa narkomanom. Naime, u maju 2010. godine osuđen je u odsustvu na pet godina zatvora.
Kurir.rs/24 sata.hr
