Najnovije vesti

KORONA NIJE UGASILA BALKANSKU RUTU: Migranti i dalje pokušavaju doći do Slovenije, evo kako ih vide meštani! (VIDEO)
Ilustracija, Foto: Printscreen Youtube/RTRS vijesti

tuga

KORONA NIJE UGASILA BALKANSKU RUTU: Migranti i dalje pokušavaju doći do Slovenije, evo kako ih vide meštani! (VIDEO)

Hrvatska

Rute kojima se kreću migranti iz raznih zemalja konstantno se menjaju kako bi izbegli hrvatsku policiju i što pre stigli do Slovenije, čiju granicu, pored policije, čuva i vojska.

Oni su uvek tu. Ovde, nedavno preko puta ulice, gde je moja stara kuća, vidim tri ili četiri od njih. Svi drže ruke u vazduhu. Tako nam Zvonko pokazuje karakterističnu gestu ruku sklopljenih u molitvi.

U restoranu Košare je oko 10 sati, ali ako pitate ekipu u baru, moglo je biti i 22 sata. Tamo, na putu, nekoliko kilometara od Josipdola u opštini Tounj, vreme prolazi sporije. Uprkos korona pandemiji, malo turista žvaće šopsku salatu i čeka da se skuva jelo, koja se monotono zavrti na ražnju u dvorištu. Domaći svet ispija kafu i traži nepostojeće svakodnevne događaje.

I mi? Ovde se raspitujemo o migrantima koji su već nekoliko puta prošli kroz ovo područje na putu za Zapadnu Evropu. Vlasnik restorana Zvonko sjedi na barskoj stolici.

Košulja mu je bila napola otkopčana, pritisnula ga je vrućina, a kožna papuča opasno se ljuljala na ivici velikog nožnog prsta. Teško ga je naterati da razgovara, ali i on se polako otvara.

"Kad ih sretnem, sklope ruke kao u molitvi. Kažu mi da ih pustim, da ne zovem policiju. Ni oni mi ne smetaju, niti ih ja gnjavim", slegne ramenima Zvonko.

"Ljudi poput nas. Ali znate u čemu je problem? Migranti provaliju u prvu ili poslednju kuću. Da bi se zagrejali, prespavali. A sada ih gomila krađa stavlja na njihova leđa. Šta će bušilice i delovi traktora učiniti migrantima? Ovde kradu?" sa svih strana i onda su im to stavili na leđa ", kaže Ivica Sopek, bivši član HDZ-a, a sada nezavisni gradonačelnik Tounja.

Tamo ispred Košara, na putu koji vijuga prema Skradniku, pored železnice i potoka Mrežnice, kruže desetine, stotine, možda čak i hiljade migranata. Dvojac iz bara ispričao nam je samo deo ponovljenih svedočenja o putnicima sa Bliskog Istoka koji su na tim delovima lutali na putu ka Sloveniji, i ko zna. Nekoliko stotina metara ispod restorana probijena je migrantska ruta.

Uska, strma, vijugava i blatnjava staza presecana asfaltom. Dolazi iz Bosne, završava u Sloveniji, sa povremenim prekidima i odlascima. To uopšte nije teško pronaći. Obišli smo taj put, sledeći karakteristične putokaze koji se tiču migranata. Odbačene ambalaže za hranu, čarape, haljine, ćebad, plastične pribor za jelo, kutije za cigarete sa naznačenom cenom u konvertibilnim markama ...

Tokom dana, navodno, žive u šumi. Oni se odmaraju, „pogađaju“ kilometre, pripremajući se za noćni, rizični marš prema sledećoj granici. Neki uspeju. Neki ulov. Neki se dobrovoljno predaju. Jedan od gostiju restorana rekao nam je kako mogu da vide poslednje. Lekari u prodavnici ili restoranu, ponekad nečijoj kući, poraženi su. Sede pored puta i traže da neko pozove policiju. Ne mogu više.

Josip Bužičević iz susednog Skradnika rekao nam je ranije kako je video četrdesetak njih. Stajali su i čekali policiju. Kako kaže, među njima je uvek vodič koji vuče iz Velike Kladuše, dovodi ih u Hrvatsku, a potom poziva policiju da ga deportira jer se ne može vratiti pešice. I tako sutra. I prekosutra.

"Najsrećniji su kada prođu prema Sloveniji. I mi, naši policajci, verujemo mi, srećni su kad ih ne vide. Da se ​​ne moraju boriti sa njima. Prošlog leta je jedan došao ovamo i pokupila ga je Ogulinska patrola. kažu da su ga vratili u Veliku Kladušu pre petnaest dana. I on je opet tu ", kaže nam ekipa iz restorana.

Nikola Rebrović živi malo niže, pored železnice. U radnom odelu, sa brkovima i debelim naočarima, govori o migrantima. Prstima pokazuje prema stazi, prema šumi, prema brdu i prema dolini.

"Oni prolaze i dolaze odasvud. Odatle i odatle hodaju železnicom, a potom duž Mrežnice, tamo prema Kukači. Prolaze stalno, svaki dan", kaže on brzo.

Pitamo ga da li je imao incidenata. Ne. Da li se boji? Ne. Staze o kojima Nikola govori nisu samo lokalnom stanovništvu, migrantima i njihovim vodičima. Iako tamo nije prošlo Googleovo vozilo, oni su takođe rasprostranjeni na mreži. Na Jutjubu ćete uz malo truda pronaći muškarca koji će vas, ako tako želite, voditi tečnim arapskim jezikom u najboljem smeru ka srećnijem zapadu. Korak po korak, kroz Skradnik, Slunj, Kukaču i Mrežnicu.

Ali oni koji se ne žele gnjaviti kroz šumu plaćaju krijumčarima da ih prevezu u Sloveniju. Obično tada krijumčari susreću migrante blizu granice sa Bosnom i Hercegovinom i prebacuju ih u Sloveniju, tj. Na pogranično područje. Ali krijumčari željni zarade novca "padaju" u ruke policije. Pre nekoliko dana, zbog šverca 164 milgranta, Uskok, pred Županijskim sudom u Zagrebu podigao je optužnicu protiv zločinačke grupe od sedam državljana Severne Makedonije i dva hrvatska državljana.

Od aprila do oktobra 2019. godine, osumnjičeni su prebacivali migrante preko bosansko-hrvatskih i hrvatsko-slovenačkih granica za 600 evra po osobi. Migranti su pokupljeni na području Petrova gora i prevezeni u neposrednu blizinu hrvatsko-slovenske granice u Žumberku. U to vreme su se prva tri optužena dovezla ispred i iza njih kako bi uočili i izbegli policijske patrole.

Rute koje slede neprestano se mienjaju kako bi izbegli hrvatsku policiju i što pre stigli do Slovenije, čiju granicu, osim policije, čuva i vojska. Uzgred, Austrija je na nedavnoj konferenciji o ilegalnoj migraciji u Beču pohvalila Hrvatsku zbog zaštite spoljne granice Evropske unije.

Čišćenje šume iznad Baljevca i vojnog aerodroma Željava govori samo za sebe, kako bi granična policija imala bolju vidljivost državne granice i na taj način bolju zaštitu i kontrolu, a istovremeno sprečila ilegalni ulazak ilegalnih migranata iz Bosne i Hercegovine u Hrvatsku. Takođe, 12 dodatnih prelaza granice nedavno je opremljeno detektorima koji prate senzore brzine otkucaja srca radi otkrivanja migranata skrivenih u kamionima.

Izbeglički kampovi u kontinentalnoj Grčkoj, posebno na ostrvima, prepuni su migranata, a novi ne prestaju da pristižu. Zbog premalog kapaciteta za 120.000 azilanata koji su trenutno u Grčkoj, mnogi žive beskućnici u Atini i na granici sa severnom Makedonijom. Većina migranata stigla je preko kopnene granice s Turskom, a svi imaju zajednički put ka boljem životu.

Kurir.rs/Tanjug 

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...