Najnovije vesti

HRVATIMA KORONA NIJE JEDINI PROBLEM: Izveštaj EU ukazuje na problem zbog koga će umirati hiljade građana
Foto: Youtube/Printscreen

klima

HRVATIMA KORONA NIJE JEDINI PROBLEM: Izveštaj EU ukazuje na problem zbog koga će umirati hiljade građana

Hrvatska

Trenutni EEA „Izveštaj 2020 - Kvalitet vazduha u Evropi“ pokazuje da je šest država članica u 2018. godini premašilo granične vrednosti Evropske unije za fine čestice (PM2,5): Bugarska, Češka, Hrvatska, Italija, Poljska i Rumunija.

Samo četiri evropske države - Estonija, Finska, Island i Irska - imale su koncentracije sitnih čestica ispod strožih plafona preporučenih od Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Izveštaj EEA navodi da i dalje postoji razlika između zakonski preporučenih plafona kvaliteta vazduha u EU i preporučenih plafona SZO. Evropska komisija će se pozabaviti ovim pitanjem ažuriranjem standarda EU kao dela akcionog plana za nulto zagađenje vazduha, izveštava Evropska agencija za životnu sredinu.

Nova analiza EEA zasnovana je na najnovijim zvaničnim podacima o kvalitetu vazduha sa više od 4.000 mernih stanica širom Evrope u 2018. godini.

Prema procenama EEA, izlaganje sitnim česticama prouzrokovalo je oko 417 000 prevremenih smrti u 41 evropskoj zemlji tokom 2018. Oko 379 000 ovih smrtnih slučajeva dogodilo se u EU-28, dok je 54.000 i 19.000 prevremenih smrti uzrokovano azotnim dioksidom ( NO2) ili prizemni ozon (O3). (Ove tri cifre procenjuju se odvojeno i ne treba ih sabirati kako bi se izbeglo dvostruko brojanje).

Prema izveštaju EEA, smanjenja emisija na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou u ključnim sektorima, kao i prateće politike dovele su do boljeg kvaliteta vazduha širom Evrope. Od 2000. godine emisije ključnih zagađivača vazduha, uključujući azotne okside (NOk), iz transporta su se znatno smanjile, uprkos većoj mobilnosti i povezanom povećanju emisija stakleničkih gasova u sektoru. Emisije zagađivača u oblasti snabdevanja energijom takođe su značajno smanjene, dok je napredak u smanjenju emisija iz zgrada i poljoprivrede spor.

Zahvaljujući boljem kvalitetu vazduha, oko 60.000 ljudi manje umrlo je prevremeno u 2018. godini zbog finog zagađenja vazduha nego 2009. Smanjenje smrtnosti usled azot-dioksida još je značajnije jer se broj prevremenih smrtnih slučajeva smanjio za oko 54 odsto ​​tokom poslednjih deset godina. Kontinuirana primena ekoloških i klimatskih politika širom Evrope je ključni razlog za ova poboljšanja.

„Podaci EEA dokazuju da je ulaganje u bolji kvalitet vazduha ulaganje u bolje zdravlje i veću produktivnost za sve Evropljane. Politike i aktivnosti u skladu sa evropskim ciljem nultog zagađenja vode ka dužem i zdravijem životnom veku i otpornijem društvu “, kaže izvršni direktor EEA Hans Bruinink.

„Dobra vest je da se kvalitet vazduha poboljšava zahvaljujući ekološkoj i klimatskoj politici koju sprovodimo. Međutim, ne možemo zanemariti negativne strane, odnosno činjenicu da je broj prevremenih smrti u Evropi usled zagađenja i dalje previsok. U Evropskom zelenom planu postavili smo sebi ambiciozni cilj da sve vrste zagađenja smanjimo na nulu. Ako želimo da uspemo i u potpunosti zaštitimo ljudsko zdravlje i životnu sredinu, moramo da nastavimo da smanjujemo zagađenje vazduha i svoje standarde kvaliteta vazduha više usklađujemo sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Na to ćemo obratiti pažnju u sledećem akcionom planu “, rekao je komesar Sinkevičius.

Evropska komisija je nedavno objavila akcioni plan u okviru Akcionog plana EU „Nula zagađenja“, u okviru evropskog zelenog plana.

Izveštaj EEA takođe uključuje veze između pandemije COVID-19 i kvaliteta vazduha. Detaljnija procena početnih podataka EEA za 2020. godinu i dodatno modeliranje usluga praćenja atmosfere od strane Kopernika (CAMS) potvrđuju ranije procene koje ukazuju na smanjenje do 60% određenih zagađivača vazduha u mnogim evropskim zemljama u kojima su uvedene mere ograničenja za proleće 2020. EEA još nije procenila moguće pozitivne zdravstvene efekte čišćeg vazduha tokom 2020. godine.

Izveštaj takođe navodi da dugotrajna izloženost zagađivačima izaziva kardiovaskularne i respiratorne bolesti, a obe grupe bolesti identifikovane su kao dodatni faktori rizika za smrt kod pacijenata sa COVID-19 bolešću. Međutim, uzročno-posledična veza između zagađenja vazduha i težine bolesti COVID-19 nije potpuno jasna i potrebne su dalje epidemiološke studije.

Kurir.rs/Jutarnji.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...