"Rekli su da je to kuća za rušenje, od nje nema ništa", rekao je gospodin iz Luščana i nastavio: "Imamo kontejner, dobili smo ga, grejemo se na struju, to nije to". Iako bi voleo da "napravi kuću, kupatilo jer nema gde da se opere", najviše ga brine njegovo blago.
"Ne mogu u prihvatni centar, tamo imam svinje i ovce, tri junice, ne mogu da izađem od kuće. Prodao sam devet krava, ispod cene, nemam gde da ih držim. Sve mi je propalo, prodao sam mleko Vindiji, od toga živeo. Ministarstvo je obećalo, ali niko nije došao, nisam mogao da čekam, nisam mogao da muzem krave i tako će se razboleti. Veterinar me je savetovao. Prate me i bleje i jednostavno ne kažu: ’Pusti me da pomuzem.’ Katastrofa, ne daj Bože da se to nekome dogodi ", rekao je.
Nije siguran može li verovati državi: "Država je obećala pomoć, ne znam da li će se išta od toga dogoditi. Ko će izdržati zimu, treba da sačeka proleće. Ima puno srušenih kuća, to se ne može na brzinu. Dobrovoljci dolaze ako im je potrebna pomoć, da očiste, pokriju. Nemam šta da pokrijem jer je sve uništeno. Bale takođe propadaju. Imam tri junice da prodam, nemam gde da ih držim. Rekli su da će doći iz poljoprivrednog transporta, za Gavrilovića ne znam da li će doći ".
"Ne znam kako dalje. Ne razmišljam više onako kako sam razmišljao. Mozak je stao", kaže on. Njegov očaj možda najbolje ilustruje rečenica koja podseća na razorni zemljotres: "Mama i žena bile su u zemljotresnoj kući, srećne što plafon nije pao, izvukao sam ih. Najbolje bi bilo da nas je sahranilo. "
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
