U svojoj idealizovanoj biografiji iz 2009. govorio je o Zagrebu kao ostvarenju snova. Od tada do danas, Bandić je postao jedan od najbogatijih hrvatskih političara.
Rođen: 22. novembra 1955. godine, Grude, Bosna i Hercegovina
Obrazovanje: osnovna i srednja škola, Grude; diplomirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Zagrebu;
2000. godine upisuje postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Zagrebu.
Radno iskustvo
od 1980. do 1983. zaposlen u fabrici Ledo, od 1983. do 1990. zaposlen u opštini Pešćenica.
Politička karijera:
od 1995. do 2000. Odbornik u Skupštini grada Zagreba, od 2000. član Zastupničkog doma Hrvatskog sabora, potpredsednik saborskog Odbora za unutrašnju politiku i nacionalnu sigurnost;
2000. godine, u trećem mandatu, izabran je za odbornika Skupštine grada Zagreba;
31. maja 2000. na sjednici Skupštine grada Zagreba izabran za gradonačelnika grada Zagreba;
Stupa na dužnost gradonačelnika 2. juna 2000;
20. juna 2001. ponovo je izabran za gradonačelnika grada Zagreba;
Dana 4. aprila 2002. godine, na sednici Skupštine grada Zagreba, izabran je za zamenika gradonačelnika grada Zagreba;
14. juna 2005. godine, na konstitutivnoj sednici Gradske skupštine grada Zagreba, treći put je izabran za gradonačelnika grada Zagreba;
31. maja 2009. godine, četvrti put je na neposrednim izborima izabran za gradonačelnika grada Zagreba;
02. juna 2013. godine, na neposrednim izborima (drugi krug), peti put je izabran za gradonačelnika Zagreba kao nezavisni kandidat (kandidat grupe birača), a njegova lista je, pojedinačno, osvojila najviše mesta u Skupština grada Zagreba;
Dana 4. juna 2017. godine, na neposrednim izborima (drugi krug) kao kandidat stranke Bandić Milan 365 - Stranka rada i solidarnosti šesti put je izabrana za gradonačelnika Zagreba, a pobedio je Bandić Milan 365 - Stranka rada i solidarnosti najveći broj mesta u Skupštini grada Zagreba.
Bračno stanje: oženjen, supruga Vesna, ćerka Anamarija
Ali kako je Bandić postao jedan od najmoćnijih?
Deo odgovora leži možda u davnoj Bandićevoj izjavi kada je još uvek "sanjao" da bi jednog dana mogao biti predsednik države.
"Moj san bio je da budem Gebels. Ako ne najuspešniji, onda sjajan u svom poslu", rekao je Bandić pre desetak godina. Drugi deo odgovora na pitanje krije se u Bandićevoj „hobotnici“. Hobotnica koja je prestonicu umrežila pre dvadeset godina, a danas ima svoje pipke u parlamentu, na Pantovčaku, u policiji, pravosuđu, Crkvi, Poreskoj upravi i gotovo svim političkim strankama.
Vladao je Zagrebom 20 godina
Njegovo jedino radno iskustvo u realnom sektoru bilo je u Ledovom frižideru, ali tamo se nije dugo zadržao. Kao stručni i politički radnik za ONO i DSZ, bio je zaposlen u Opštinskom komitetu SKH Peščenica. 1993. postao je sekretar SDP-a, a 1995. član gradske skupštine. Bandić će postati predsednik zagrebačkog SDP-a dvije godine kasnije, 1997. godine. Tri godine kasnije, 2000. godine, na vanrednim izborima, prvi put je postao gradonačelnik. Nakon što je 2002. godine pijan izazvao saobraćajnu nesreću i pokušao da podmiti policajca, morao je da podnese ostavku. Na mesto gradonačelnika vratio se 2005. godine.
"Ono o čemu sam sanjao postalo je stvarnost. Samo je Zagreb - kad sam konačno tamo stigao - izgledao manji nego što sam zamišljao, ali mnogo lepši od onoga što sam video na fotografijama", napisao je Bandić u svojoj idealizovanoj biografiji. 2009. Iz zvanične biografije je vidljivo da je Bandić gotovo čitav život bio u državnim jaslama, nikada nije bio preduzetnik.
Hrvat i katolik pre svega
"U policiji imam više prijatelja od vas. Ne dozvoljavam da me ispitujete!" Bandić je rekao 2001. godine u kontroverzi sa tadašnjim pomoćnikom ministra unutrašnjih poslova. Šta to tačno znači, kao i činjenica da prijatelja nema samo u policiji, postalo je jasno deset godina kasnije. U predsedničku predizbornu kampanju 2009. godine ušao je sa više od 200 izveštaja i stotinak skandala. Gotovo niko nije procesuiran. U jednom trenutku DORH-ovi ormari, fioke i tepisi izgledali su premali da bi se sredila sva Bandićeva nedela.
"Neka institucije rade svoj posao", ponovio je Bandić poput papagaja, izbegavajući tako precizan odgovor na brojna pitanja o Krašogradu, aferama Nadstrešnica, promenama GUP-a, poslovanju sa Ivicom Todorićem, zamenama zemljišta, pročistačem, Strojarskom, fontanama, Maksimir i Dinamo, spalionica, zlatni toaleti, zagrebačke ulice ... Bilo je to njegovo vreme.
Na pitanje o teškoj finansijskoj situaciji grada Zagreba, ispričao je anegdote, umesto političkih analiza bajke, a na ekonomskim pokazateljima našalio bi se sa svojim psom Rudijem.
To su bila vremena kada je pio vodu kao žaba i jeo sneg. Kada je na niz neprijatnih pitanja odgovorio tvrdeći da je "Hrvat i katolik".
Dva puta je završio u zatvoru
Taman kad je Bandić počeo da govori da ga "love već 14 godina", dogodila se prekretnica. Krajem 2014. godine Bandić je uhapšen u čuvenoj akciji Agram sa Slobodanom Ljubičićem i Petrom Pripuzom. Pre nego što ga je odveo u Remetinec, Bandić je uspeo da javnosti prenese poruku da njegovo hapšenje nije ništa drugo do odvraćanje pažnje sa suđenja Perkoviću i Mustaču. Bandić će do kraja tog mandata drugi put završiti u zatvoru, ali ništa od toga nije bilo dovoljno da mu Zagrepčani prestanu davati glasove. Na lokalnim izborima više od 147.000 Zagrepčana i dalje je bilo uvereno da Bandić svoj posao radi odlično i pošteno.
Njegovim glasačima ne samo da nisu smetali skandali i sumnjičavo bogaćenje na njihov račun, već im nije smetala ni očigledna mizoginija zagrebačkog gradonačelnika, sve češće i oštrije seksističke uvrede, patrijarhalno-pokroviteljski stav i pretnje. Ugledan broj žena pokazao je da im nije problem sarađivati s takvim Bandićem, nalazeći se na spisku, ćuteći i smejući se žrtvama gradonačelnikovih ispada dok on pred njihovim očima vređa i ponižava druge žene i svoje kritičare. Bandićeva strategija je bila jednostavna.
Bandićeve pretnje
"Bilo je većih lopti od vaše. Niko od onih koji su loše pisali o Milanu Bandiću više nije u novinama. Bolje počnite da verujete u Boga jer će vas kazniti. Tamo biste mogli skliznuti i slomiti nogu ili" Nešto bi moglo Sve se to moglo napisati ", rekao je Bandić novinaru Indeka Vojislavu Mazocu u jednom od njegovih" medijskih nastupa ", koji su brojnim Zagrepčanima ostali u" simpatičnom "sećanju.
I Bandić je voleo da se psuje, pa je vikao na kolegu Pavića: „Idiote, seronjo jedan“. Opisao je aktivistkinju Tea Celakoski kao "Bog je ... bolestan". Umesto da komentariše svoje psovke, on je odgovorio da su ga „odgajili franjevci“.
Vređanje žena i seksizam
U Bandićevim javnim aktivnostima, međutim, ističu se seksističke uvrede i patrijarhalno-pokroviteljski odnos prema novinarima. Ovo su samo neki od njegovih ispada: "Volim dame u štiklama od 12 cm koje puše. Ali ne bacajte ih na pod", "Kažem mamama iz Gornjeg grada da radije čuvaju decu i rade neki drugi koristan posao. Neka gradonačelnik završava se kako Bog zapoveda "," Činjenica da pripremamo društva poput devojaka za misu: šminkamo ih, ulepšavamo da bi bili što spremniji za zabavu, brak, veridbu, to je naš zadatak i ona će odvedite nam šest meseci do godinu dana '', "Žene ne vole cipele, vole frajera, fakinca koji iza sebe ima najmanje pet do deset borbi i sa ozbiljnim povredama da je to veća šljiva“, "Majko Isusova ... Srećan je vaš muž. Moram da se smejem. Koliko ste brzi, ubio bi vas taj metak " i "Jeste li se ikad rodili? Niste. Onda ne razgovarajte o tome. "
Sa Bandićem nikad ništa nije bilo normalno i očekivano, pa je uprkos činjenici da Bandiću nije bilo problema da vređa žene i verbalno napada novinare, okupio ugledan broj žena koje ne samo da su imale problema sa saradnjom sa takvim Bandićem, već su i bile deo njegovi timovi saradnika, bili su na njegovoj listi za ovaj ili onaj izbor i ćutali ili se smejali gradonačelniku iza njegovih leđa dok je on pred njihovim očima vređao i ponižavao druge žene.
Bandić je uvek voleo da laže i bilo mu je oprošteno. Opraštanju je posebno bila sklona politička desnica koja je preobraćenog Bandića podigla na pijedestal. SDP ga je odmah zaboravio 2009. godine: ništa im nije bilo manje drago čak ni kada je pre dve godine na reveru nosio značku Josipa Broza Tita.
"Nisam nosio nikakav lik i nijednu značku Josipa Broza Tita. Odakle vam to? Zašto insinuirate i lažete?" Bandić je vikao na novinare. Ostao je sa sobom i nakon što smo objavili autentičnu fotografiju. Prigrlio je krajnju desnicu, produžio politički život Zlatka Hasanbegovića, izbacio Trg maršala Tita i podigao spomenik prvom hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu.
S druge strane, nakon što je ugostio Dragana Markovića Palmu, predsednika stranke Jedinstvena Srbija, bilo je dovoljno da se našim novcem izvinimo veteranima kako bi radikalna desnica sve zaboravila. Zašto je to tako, odgovore daje ovaj poslednji budžet, odnosno podela gradskog novca.
U prošlom, poslednjem mandatu, nastavio je niz skandala. Od sumnje u kupovinu odbornika u Skupštini grada do sumnjivih prelaza poslanika u poslanički klub Milana Bandića.
Bandić je u ovom mandatu igrao i sa GUP-om, potpisivao tajne ugovore u inostranstvu, otkrivena je igra i novac oko Adventa u Zagrebu, dok je izgradnja nove sljemenske žičare, čini se, natovarila novi posao za ionako preopterećeni USKOK.
Krašograd, konverzija zemljišta grada Zagreba, promena GUP-a, afera Nadstrešnice, afera Strojarska, afera Zagrebčanka, afera Fontana, afera Pročistač, afera Stadion i posao sa GNK Dinamo, slučaj Spalionica, Robni terminali, pogodnosti Ivici Todoriću, Zagrebačke ceste, afera Paviljon, kupovina stana, afera Potok, slučaj Gupčeva zvijezda, Varšavska, favorizovanje Horvatinčića, zlatni toalet, montažne kuće na Črnomercu, predsednička kampanja, optužnice iz slučaja Agram, nagovor na lažno svedočenje, falsifikovanje dokumenata, putovanja u Rim, transfer članova parlamenta u njegov klub, uređenje dela Trga žrtava fašizma, Advent u Zagrebu, Menhetn na Savi i izgradnja žičare na Sljemenu samo su neki od skandala koje je iza sebe ostavio Milan Bandić.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
