Najnovije vesti

GRAĐANI PETRINJE PUNI BESA: Zaboravljeni smo! Otišlo nas je 1.500, a uskoro niko neće biti tu (VIDEO)
Foto: Profimedia

tuga

GRAĐANI PETRINJE PUNI BESA: Zaboravljeni smo! Otišlo nas je 1.500, a uskoro niko neće biti tu (VIDEO)

Hrvatska

Tri zgrade sa 60 stanova i u njima je živelo oko 150 stanara koji se bore da pronađu krov nad glavom. Nemaju prostora za postavljanje kontejnera u Petrinji.

Sablasni prizor koji nas je dočekao ostavio je novinare bez teksta.

Otvoreni prozori s razbijenim staklom iz kojeg vire stvari, tačno onako kako ih je zemljotres "postavio". Puknuti zidovi i levi i oštećeni nameštaj daju utisak da se nalazimo u ukrajinskom Pripjatu, a ne u malom mestu koje je udaljeno oko 50 kilometara od hrvatske prestonice. Građani su ogorčeni, rekavši da je trebalo dva meseca da ih svi zaborave.

Jedini zvanični podatak kojim raspolažem je 2.500 iz Crvenog krsta, ali kad god ih iznesem, neko to mora poreći ne navodeći nikakav broj, rekla  je gradonačelnica Siska Kristina Ikić Baniček.

Međutim, nekoliko udruženja i izvora potvrdilo nam je da se broj ljudi koji su napustili Banju popeo na 6.500, a čak 1.500 ljudi je napustilo samu Petrinju. Ali mnogi od njih još uvek nisu odjavljeni i prijavili novu adresu, kažu sagovornici upoznati sa problemom. Nismo uspeli da dobijemo potvrdu tih podataka od grada. Najbolji pogled na napuštenu Baniju je petrinjska pijaca. Na njoj rade samo četiri tezge.

"Moramo da radimo, život mora da ide dalje. Nemamo drugog, moramo jesti. Nema posla, gde će ljudi kupovati na veliko u ovoj nesreći. Ne radi ništa, a mnogo ljudi se iselilo. U centru grada gotovo da nema ljudi. Obnove nema, jer još uvek nije bilo rušenja. Sve će to trajati deset godina, a do tada niko neće ostati u gradu. Nikoga nije briga za nas. Ostali smo i zaboravljeni. To je velika šteta za ovo područje. Imali smo rat koji je za nas bio katastrofalan, ali ovo je još gore. Nema mladih, samo stariji koji imaju neke penzije i to je to. Proizvodnja je propala, ostalo je nešto sitno, i to jedva preživljava", kažu kume sa zapleta. Pored njih je mladić Antonio Gadžić (24), koji prodaje cveće. Ne misli odustati.

"Pre zemljotresa posao nam je bukvalno cvetao, ali onda se dogodila katastrofa. Imali smo planove za proširenje proizvodnje, ali sada se ne usuđujemo. Nije da ljudima u ovoj tragediji treba cveće. Ali neću odustati, želim da ostanem u Petrinji i želim da radim ovaj posao. Uveren sam da će grad biti obnovljen i da ćemo moći da se vratimo normalnom životu. U gradu više nema mladih, mnogi odlaze studirati u Zagreb i više se ne vraćaju. To me jako rastužuje, Petrinja može biti grad za sve. Mali je, ali ima sve što nam treba. Samo nam treba više inicijative i hrabrosti od svih nas", kaže Antonio.

Pored njih, dvojica prodaju odeću na tezgi pored placa. Kažu da prodaje nema i da Petrinja nikada nije bila praznija.

"A šta da ti kažem? Nema nikoga, nemamo zaradu, nešto da pokrijemo troškove, ali daleko je od toga kako je bilo. Pa ko će kupiti ?! Svi koji su radili napustili su grad. Činilo se da je u istoriji Banije malo, nismo prioritet, a kada vidimo da ni u Zagrebu nije započeta obnova, tada svi naši čamci tonu i nemamo nade", rekli su sagovornici sa pijace.

Sa pijacenovinari su se uputili na glavni trg Petrinje. Tamo su trajali radovi i bageri su rušili dotrajale zgrade, ali komšije nisu bile zadovoljne. Kažu da sve ide presporo i da će grad, ako tako nastave, "početi da se obnavlja za najmanje deset godina".

"Imam bar u centru grada, moja kuća i kafić imaju crveni znak, jer zgrada pored mene ima crveni znak. Njegov krov je pao na moju ploču koju je oštetio. Obnovio bih ga, ali ne mogu dok se sledeća zgrada ne sruši. Jer čak i ako obnovim svoje, ne mogu da otvorim zbog njega. To je apsurdno. Za nas je ovo izvor prihoda, hrani osmočlanu porodicu i mesecima ne radimo. Pita li se neko kako je to biti bez prihoda samo mesec dana. Zamislite onda kako je nama, koji gotovo godinu dana radimo napola ili nikako, i zbog korone i zbog zemljotresa. Imam kuću u kojoj mogu da budem, ali ne mogu da uđem jer komšija svakog trenutka može da padne na nas. I dalje se trese, a sa svakom trešnjom delovi zgrada ovde u centru otpadaju i nikoga nije briga za nas. Svi se brinu da će lepo živeti od obnove", kaže besni ugostitelj.

Zatim su se uputili prema naselju kontejnera. Tu su položili novi asfalt neposredno pre dolaska.

Stanovnici naselja su nas odmah pozdravili u šali: "Jeste li došli da se slikate kako presečete traku? Deca su se bezbrižno igrala na novom asfaltu, većina ih je bilo sramota, ali Lara (8) je bila najhrabrija i rekla nam je: "Opet novinari ... Oh". Pitali smo je kako je u komšiluku i da li je srećna.

"Ovde je super, upoznala sam nove prijatelje, samo što još ne moram da idem u školu. Ne volim je baš, posebno koglas je ujutru. Jedva čekam da se završi pa ne moram da idem na to", rekla je mala Lara. Njena mama Martina dodala je da su u odmaralištu već dve nedelje i kaže da su zadovoljne smeštajem."Ovde imamo sve, nedostaje nam samo kuhinja, ali hranu redovno dobijamo od Crvenog krsta. Naravno da nam nedostaje dom, ali šta je tu će sigurno biti bolje", rekla je Martina.

Nedaleko od njih okupila se grupa žena i glasno se nasmejala. Otišli ​​smo kod njih. "Možemo li se pridružiti razgovoru", pitali smo ih, na šta smo dobili dozvolu. Pitali smo ih da li je to uobičajeno brbljanje.

Za našu decu je bolje da budu srećna van zemlje nego nesrećna i nezadovoljna u njoj

"Ovo je naša zona razgovora, okupljamo se ovako i smejemo se da odagnamo svoje brige. Ionako ne možemo ništa promeniti. Imamo crvene oznake, a za rekonstrukciju moramo prikupiti milion papira i imati nešto novca, a ne znamo ni administraciju, a ni novca, pa se više volimo smejati svemu. Žao nam je samo što se mladi iseljavaju, bojimo se budućnosti ovog grada. Ali opet, za našu decu je bolje da budu srećnija napolju nego nesrećna u zemlji", rekla je vesela družina.

Ni gradonačelnik Petrinje nije zadovoljan brzinom rekonstrukcije.

"Sada, posle dva meseca, jasno je da u ovoj katastrofi nema brzih rešenja, niti ih može biti, da će rekonstrukcija potrajati! Nisam zadovoljan jer još uvek nismo pružili ljudima ni osnovno obezbeđenje. Treba nam još oko 600 kontejnera. Država pomaže polako, kap po kap, i potrebna nam je hitna i snažna reanimacija. Ovim tempom obnove grad će polako umirati", rekao je Dumbović.

Kurir.rs/24sata.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...