Naučnici upozoravaju da je količina plastičnog otpada u Sredozemnom moru već tolika da bi uskoro moglo postati more plastike, zbog čega je četvoro splitskih studenata osmislilo uređaj za čišćenje mikroplastike iz mora koji se, za razliku od drugih takvih, kreće i daljinski upravlja.
Svake sedmice konzumiramo oko 2000 sitnih komada plastike, zaključak je studije Svetskog fonda za prirodu koju je napravio ugledni australijski Univerzitet Njukasl.
U morima se, navodi se u izveštaju UN, nalazi 51 milijarda čestica mikroplastike, a preko morskih životinja ona dolazi u prehrambeni lanac čoveka i može da šteti zdravlju životinja i ljudi.
Antonija Buzov, Petra Kundid, Matej Radić i Andro Rudan dizajnirali su sistem koji bi filtrirao morsku vodu i pročišćavao od mikroplastike, a imao bi i mogućnost kretanja na daljinsko upravljanje što ga čini boljim i drugačijim od drugih sličnih pokušaja izrade ovakvih pročišćivača.
Sasvim slučajno susreli su se prošle godine na takmičenju Ocean Hackathon u Splitu, koji se održavao i u još 18 gradova Evrope, a cilj dvodnevnog događanja bio je razvijanje inovativnih ideja vezanih uz more i obalno područje.
"Nismo baš bili najbolje upoznati s pravilima, pa nismo shvatili da je rešenje trebalo napraviti pre tog takmičenja. Na takmičenju je trebalo da predstavimo 'gotov proizvod'. I tako, dok su se neki mesecima pripremali, mi smo i ideju i izvedbu spakovali u svega nekoliko dana", rekao je za Hinu Matej Radić, student brodostrojarstva na Pomorskom fakultetu u Splitu.
Priču s biološke strane dočarala je Petra Kundid koja je pred doktoratom iz parazitologije, nauke koja proučava životne stadijume parazita i njihovu bioraznolikost u prirodnoj okolini.
"Problem mikroplastike je što ona na sebe veže teške metale pa kad progutaš čestice mikroplastike iz mora zapravo unosiš teške metale što naposletku može dovesti do raznih karcinoma, krvarenja i drugih bolesti", kaže Kundid.
Kako se mikroplastika nalazi na površini i na samom dnu mora, prvobitno su zamislili valjak s rupama, sa karakteristikama sunđera da bi, dodatno istražujući, svoju zamisao doveli do poluuronjene kutije kroz koju more prolazi i preko filtera čisti tu vodu. Proizvod su nazvali "CBRO" što bi, otkrili su nam, izvlačenjem pojedinačnih slova značilo "prijatelj mora".
"Koristili smo se jeftinim materijalima jer su za ovakav proizvod inače potrebna izdašna sredstva pa u tome, verujem, leži i jedan od razloga zbog čega se pojedinci ne usuđuju 'uhvatiti u koštac' s ovim problemom", kaže Andro Rudan koji je objasnio i što sve sadržava njihov prototip.
"Propeler je isprintan na 3D printeru, motor je iz bušilice, a pokreće se pomoću tri baterije iz laptopa koji se više ne koriste. Elektronika i uređaj spojena je na internet. Kormilom i brzinom motora upravljamo putem mobilnog telefona", rekao je on i dodao da im je cilj da na uređaj stave i senzore koji bi merili količinu vode koja prolazi kroz njega kako bi se dobio brojčani podatak kojeg je kasnije lakše koristiti u studijama.
Ovim studentima glavni je cilj standardizovati protokol prema kojem bi naučnici radili prilikom istraživanja problema mikroplastike.
"Baš je jedan od glavnih problema što nema standardizovanog protokola u mikroplastici i naučnici, tako, koriste različite uređaje za uzimanje uzoraka pa se rezultati koje dobiju ne mogu adekvatno uporediti, a sve to otežava i dalje istraživanje i rešavanje problema", priča Antonija Buzov.
Mikroplastiku čine mali delovi plastičnog materijala, obično manji od 5 milimetara, a prema izveštaju UN, ako se ovakvi trendovi nastave, do 2050. godine u morima bi moglo biti više plastike nego ribe.
Čestice mikroplastike u more dospevaju raspadanjem, odnosno razgradnjom većih komada plastike kao što su kese, boce i ribarske mreže, ali i trošenjem sintetičke odeće i automobilskih guma. Takođe se dodaje kozmetičkim proizvodima za njegu lica i tela te i na taj način završava u prirodi.
Plastika čini 85 posto otpada na plažama u svetu, a prošle godine je Međunarodni savez za očuvanje prirode (IUCN) objavio da u Sredozemno more svake godine dospe više od 200.000 tona plastike, uz oštro upozorenje da će se ta količina do 2040. udvostručiti ako se ne poduzmu značajne mere.
U izveštaju IUCN-a, pod nazivom" Mediteran: Mare plasticum“ navodi se da 33 sredozemne zemlje svake godine u more bace 229.000 tona plastike, što je veća količina od 500 brodskih kontejnera. Pored većeg plastičnog otpada, u Sredozemlje godišnje uđe oko 13 hiljada tona sitnih čestica plastike ili mikroplastike.
IUCN procenjuje da se tako u Sredozemnom moru nakupilo možda i 3,5 miliona tona plastike.
Evropska unija od 2015. nastoji da ograniči i iz upotrebe izbaci plastične kese, a 2018. usvojena je direktiva kojom se predlaže potpuna zabrana upotrebe jednokratnih predmeta poput štapića za ušu, plastičnog pribora za jelo i slamki koji ujedno čine gotovo najveći deo otpada na evropskim obalama i u morima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
